Bilo je šest sati. Oko pola osam, Sintijin avion trebalo je da sleti na aerodrom. Mili je postajala nestrpljiva. Sedam godina nije videla svoju najbolju drugaricu. Toliko je prošlo otkad se udala za Kostasa, i napustila Englesku. Tada, pre sedam godina, verovala je da će Grćka postati njena druga domovina. Obožavala je tu zemlju, i odlično je poznavala, jer je u njoj provodila svako leto još od svog najranijeg detmjstva. Za nju, čak i najmanje grčko seoce predstavljalo je zemaljski raj, a Atina je bila grad iz snova.
Nekada… Ali sada, posle sedam godina života u Grčkoj, Mili više nije bila tako sigurna. Bila je udata za Grka, govorila je njegov jezik i nosila njegovo prezime, ali više nije bila sigurna da joj je ovo dom i da joj je ovde mesto. Sve više, osećala se kao strankinja i to je bila Kostasova krivica. Svi drugi, njegova porodica, njegovi prijatelji, od prvog trenutka prihvatili su je kao svoju i trudili se da se oseća kao kod kuće Jedino njen muž, od koga je očekivala najveću podršku, u svakoj mogućoj prilici stavljao joj je do znanja da ne pripada ovde. Ponekad, to je prevazilazilo sve granice. Ponašao se prema njoj kao prema uljezu.
Oštra bora urezala se između Milinih svetlih obrva. Prišla je toaletnom stoćiću sa namerom da se našminka, ali skoro se uplašila kada je u ogledalu ugledala svoj odraz. Bilo je to lice privlačne, ali duboko nezadovoljne žene. Mili je imala trideset četiri godine i ljudi su joj govorili da je u najboljem životnom dobu i da izgleda sjajno. To nisu bili tek prazni komplimenti. Priroda je prema njoj bila prilično blagonaklona. Obdarila ju je dobrom fizičkom građom, licem ljupkih crta i upadljivim zelenim očima. Ona je vremenom naučila da na najbolji način istakne svoje prednosti. Svoju bujnu, prirodno talasastu smeđu kosu bojila je u crvenkasto, i uz nju je nepogrešivo umela da odabere odgovarajuću šminku i odeću. U krugu svojih grčkih prijatelja, važila je ne samo za veoma lepu ženu, već i za ženu od stila. Gde god bi se našla, muškarci su je posmatrali sa neskrivenim interesovanjem, a žene su se divile njenoj eleganciji. Kostasu su svi govorili da je pravi srećnik što ima takvu suprugu. Među tamnokosim ali krnjama koje su uglavnom bile omålene i dežmekastc. Mili je sa svojim svetlim tenom jedne Engleskinje, riđom kosom i sportski građenim vitkim telom delovala egzotično.
ipak, iako su Kostasu mnogi zavideli što ima takvu ženu, zapravo se niko nije čudio tome. On je bio upadljivo privlačan muškarac, a uz to je i pripadao uglednoj porodici. Ako se tome doda i njegova izvanredna karijera, bilo je potpuno očekivano da se takav čovek oženi ili veoma bogatom, ili veoma lepom devojkom. Pri pomisli na to. Mili se zamišljeno i pomalo tužno osmehnuta. Koštaš je takvu mogao da nađe i u svojoj najbližoj okolini, lako Grkinje generalno nisu bile lepe žene, u tom moru prosećnih ipak je bik) i pravih lepotica od kojih zastaje dah. Ona, Mili Adams, nije bila ni naročito imućna, ni tako vanscrijski lepa. Kad bi se pogledala u ogledalo bez lažne skromnosti ali i bez preterivanja, mogla je da kaže da je privlačna. No, među Kostasovlm poznanicima bilo je I onih koji Je nisu smatrah takvom, i čudili su se njegovom izboru.
Nekada, Mili se uopšte nije pitala zašto je Koštaš odabrao baš nju. Verovala je da se njom oženio iz ljubavi. To što se dogodilo među njima odista je i izgledalo kao ljubav. Prvi susret delovao je kao udar groma. Ali u to vreme ona je bila u vezi sa drugim muškarcem, a Koštaš je b»o veren sa Katarinom Panajotis, koja je naizgled predstavljala idealan spoj lepote i bogatstva. Jednom rečju, kad su se sreli, njih dvoje nisu imah nikakve šanse… Međutim, sudbina je htela drugačije. Od prvog susreta i njihovih nemih, ukradenih pogleda, prošlo je nekoliko godina. Stvari su se potpuno promenile. Koštaš i Katarina su raskinull veridbu, a Mili se posle duge veze sa Nikosom i kratke avanture sa engleskim rok-pevačem Tomasom Pejdžom neočekivano našla sama, i to u krajnje delikatnoj životnoj situaciji.
