Heteropesimizam: Da li opada žensko poverenje u strejt muškarce?

Zabavljanje je napornije nego ikada i žene su umorne. Koliko god se trudile da tačno odrede šta žele u vezi i da budu realne u postavljanju standarda, razočaranje i heteropesimizam sa godinama rastu.
Nedavno mi je prijateljica rekla „najbolji muškarac u mom životu je moj gej prijatelj“, govoreći o tome koliko joj je pomagao i koliko joj se našao u teškim situacijama. On ima sve one džentlmenske i zaštitničke osobine pravog muškarca, osim što nije heteroseksualan. I mnoge druge žene, uključujući i mene, su u istoj situaciji. Nema onog pravog za nas. A oni koji su pravi u svakom drugom smislu, osim u seksualnom, su naši najbolji prijatelji.
Da li smo nerealne kad zameramo strejt muškarcima što su nemarni, neodgovorni i ne možemo da računamo na njih? Što zahtevaju previše brige i pažnje, koju sami ne pružaju i što ne daju adekvatan doprinos zajedničkom životu i odgovornostima?
Izgleda da mnoge žene shvataju da, iako mogu da izlaze sa strejt muškarcima, vole ih, udaju se za njih i imaju decu sa njima, završavaju razočarane, preopterećene, uzete zdravo za gotovo. Prosto počinjemo da mislimo da je heteroseksualnost problem. Možda bi nam bilo lakše sa ženama? A da li je muškarcima lakše sa muškarcima? Slušajući poveravanja svojih gej prijatelja i prijateljica, ne deluje da im je lakše nego nama. Deluje kao da su sve veze naporne i teške, ali to uopšte nije utešno, niti ukazuje na neko rešenje.
I dok se vrtimo u začaranom krugu razočaravajućih ljubavnih odnosa, osećamo žaljenje, frustraciju, beznađe. A heteropesimizam raste.
Heteropesimizam kao posledica neuspešnih strejt veza
Heteropesimizam se opisuje kao žaljenje, stid ili beznađe zbog razočaravajućeg heteroseksualnog iskustva. Žalimo zbog sopstvenih seksualnih preferencija, osećajući da nam izmiče dublje iskustvo ljubavi i povezanosti, pomišljajući da bismo ga možda pronašle da nismo ograničene svojom heteroseksualnošću.
Generalno shvatanje da su sve veze zahtevne i komplikovane, nije dovoljno da to prihvatimo. Znajući za drugu vrstu iskustva koje nemamo, žalimo što ne možemo da ga imamo. A odnosi sa strejt muškarcima koje smo iskusile ponekad su bili više nego loši. Seksualno nezadovoljavajući, emocionalno neispunjavajući, ponižavajući, degradirajući.
Ovo ostavlja mnoge heteroseksualne žene sa osećanjem očaja i nekom vrstom osuđene rezignacije. Heteropesimizam je duboko fatalistički stav, vrsta umorne rezignacije i odustajanja. Heteroseksualni odnosi u osnovi ne funkcionišu za žene, ali kao da se ništa zaista ne može učiniti povodom toga. Umorne od odnosa sa muškarcima, nastavljamo da izlazimo sa njima, da stupamo u brakove, zasnivamo porodice, razvodimo se, pokušavamo ponovo…
Foto: Rawpixel.com
Dinamika heteroseksualnih veza
Postoje validni razlozi za heteropesimizam. Sva muška ponašanja koja žene izluđuju, predstavljaju veoma stvarnu, veoma uobičajenu dinamiku koja je normalizovana u mnogim heteroseksualnim vezama i brakovima.
Heteroseksualne veze su opterećene nejednakošću koja se podrazumeva, a koju žene više ne mogu da tolerišu i ne žele da trpe. Žene zarađuju i doprinose, istovremeno noseći teret kućnih poslova i odgajanja dece. Usput rade sav emocionalni posao u vezi, obuhvatajući brigom i negom i partnera i njegovu porodicu. Pa, to su žene oduvek radile, samo što nisu radile, lakonski je komentar na tu situaciju. I to „samo“ pravi razliku.
Savremene žene više ne žele da minimiziraju svoje napore i prihvataju da se oni podrazumevaju, bez zahvalnosti i poštovanja. One više ne trpe ćutke i ne nose pokorno svoj teret. Jer, to nije njihov teret. One iznose njegov sadržaj, preispituju ga i dele.
Digitalna kultura omogućava ženama da podele svoja negativna iskustva sa muškarcima. To znači da ovi problemi postaju vidljivi i žene shvataju da njihova iskustva nisu izolovana. Ali to ne donosi olakšanje, već stvara kolektivni osećaj pesimizma i očaja, u kojima heteropesimizam napreduje.
Drugim rečima, kada vidite na mreži da rodne probleme koje možete iskusiti u sopstvenoj vezi imaju i mnoge druge žene,  mogli biste prirodno zaključiti da su sve heteroseksualne veze osuđene na propast.
Heteropesimizam podržan menosferom
I ovde se susrećemo sa pojmom menosfere, koji označava „kolekciju veb lokacija, blogova i onlajn foruma koji promovišu muškost, mizoginiju i opoziciju feminizmu“.
Sve veći broj strejt muškaraca, u stvari, udvostručuje svoje interese. Umesto da razmišljaju o sopstvenim nedostacima kao partneri i pokušavaju da pronađu veću jednakost, mnogi se okreću opasnoj retorici menosfere, kako bi objasnili svoje nezadovoljstvo heteroseksualnim vezama.
Moglo bi se reći da je digitalna kultura uzela sve najgore aspekte heteroseksualnog zabavljanja (objektivizaciju žena, njihov tretman kao predmeta za jednokratnu upotrebu…) i intenzivirala ih. Logika i prakse menosfere (gaslajting, negiranje) postale su mejnstrim.
A raširenost manira menosfere u svakodnevnom životu pojačava heteropesimizam kod žena – kao i njihov oprez i rezervisanost u vezama.
Gde sve to vodi?
Problem je što to vodi ka fatalističkom načinu razmišljanja i generalizaciji. Lako možete upasti u zamku predrasude da su svim strejt muškarci programirani da se loše ponašaju prema ženama.
Iako retorika menosfere i verzija heteropesimizma žena mogu izgledati veoma različito, ispod površine, obe služe jednoj krajnjoj svrsi. Da naš pristup romansi učine transakcionalnijim i strašnijim nego ikada. Žene postaju sve opreznije pokušavajući da potisnu svoja romantična osećanja da bi se zaštitile. Postavljajući tu ogradu, usmerene su ka transakcionom načinu razmišljanja, pitajući se šta one imaju ili šta mogu dobiti od toga.
A šta je rešenje?
Dakle, šta je rešenje? Kolektivna akcija, a ne individualni pesimizam. Podizanje svesti, koja je još uvek niska. Jer to nije problem koji žene mogu rešiti pojedinačno. To je društveni problem, koji zahteva kolektivni pristup. Istorija feminizma svakako se odnosi na kolektivno organizovanje za promenu uslova koji stavljaju žene u nepovoljan položaj.
Umesto fatalističkog prihvatanja da će heteroseksualne veze uvek biti nepovoljne za žene, potrebna nam je kolektivna vizija ravnopravnijeg i humanijeg društva.
Pročitajte i ovo: Šta je heteropesimizam i zašto je toksičan
Naslovna fotografija: rawpixel.com
Brankica Milošević