Nekada davno ljudi su u običnim predmetima videli mnogo više nego što mi danas primećujemo.Naime postoje stvari koje nikada nikome ne bismo trebali davati a u nastavku teksta otkrivamo vam koje…
Predmeti nisu služili samo praktičnoj nameni, već su nosili značenja, simbole i snagu koja je čuvala dom i njegovu energiju. Ti predmeti postajali su most između vidljivog i nevidljivog, između svakodnevnog života i duhovnog sveta.
Moja baka je često govorila: „Ne možeš sve da daš, čak i ako te mole. Neke stvari su tu da čuvaju kuću, sreću i mir.“ Kao dete, te reči su mi delovale smešno, jer nisam razumela zašto bi jedan običan predmet imao toliku važnost. Tek kasnije, s godinama, shvatila sam da iza tih zabrana stoji briga, iskustvo i duboko poštovanje prema onome što se ne vidi, a ipak snažno utiče na nas.
Danas mnoge od tih starih zabrana i dalje osećamo instinktivno. Kada se ruka zaustavi pre nego što nešto damo, kao da unutrašnji glas kaže: „Ne diraj, ne iznosi, to je deo tvoje kuće.“ Iako se čini da je reč samo o sujeverju, te stare prakse učile su ljude kako da čuvaju unutrašnji mir i stabilnost. Evo nekoliko stvari za koje se oduvek verovalo da ih ne treba davati drugima, jer nisu samo predmeti, već čuvari domaće energije.
So je vekovima bila smatrana svetom. Ona je značila život, jer je čuvala hranu i davala joj ukus. Istovremeno, u mnogim kulturama bila je simbol zaštite. Postojalo je verovanje da prosuta so privlači nesreću, pa se bacala preko levog ramena kako bi se ona oterala. Još važnije – so se nije davala iz kuće, naročito ne na veresiju, jer se smatralo da time izlazi i sreća doma. Ako je neko morao da uzme, uvek je postojao običaj da se za nju da makar simboličan novčić, kako bi se zadržala ravnoteža.
Igla je takođe imala posebno značenje. Nekada su je kačili čak i na bebine odore da bi je čuvala od uroka. Smatralo se da igla upija negativnu energiju, pa nikada nije trebalo uzimati tuđu. Ako biste pronašli iglu u kući nakon nečije posete, verovalo se da je ostavljena s namerom, pa bi je odmah trebalo baciti ili spaliti, kako ne bi zadržala zlu nameru u prostoru.
Metla, iako svakodnevna, bila je moćan simbol doma i porodične energije. Ona nije služila samo da pomete prašinu, već i da čuva blagostanje. Postojalo je verovanje da poklanjanjem metle zapravo „odnosite“ sreću, novac i mir iz kuće. Neki su verovali i da može oterati udvarače, pa je iz tog razloga metla uvek ostajala u sopstvenom domu.
Šećer je odavno bio znak slatkoće života i blagostanja. Prosuti šećer donosio je veselje i smeh u kuću. Ali, kada bi se davao drugome, smatralo se da se time iznosi i radost iz doma. Zato su bake uvek pazile da ga bude dovoljno u kuhinji i da se nikada ne pozajmljuje, već da zauvek ostaje u kući kao simbol blagostanja.
Posebno zanimljivo je značenje šivaćih igala. One su bile povezane sa sudbinom, jer se smatralo da mogu „seći niti života“. Zato se nikada nisu poklanjale ako su već korišćene. Ako je poklon bio neizbežan, morale su biti potpuno nove, često i sa koncem, kako bi se izbeglo negativno značenje. Stare igle čuvale su se pažljivo zatvorene, jer je postojala bojazan da bi mogle „ubosti“ sreću onih koji ih koriste.
Najmističniji predmet među njima bilo je ogledalo. U mnogim kulturama smatrano je portalom, sposobnim da upija i svetlost i tamu. Posebno su stara ogledala zadržavala „senke prošlosti“. Poklanjanje ogledala drugome značilo je davanje dela svoje duše. Zato su ih uvek pažljivo čuvali, često pokrivajući noću ili kada bi u kući bio bolesnik. Ako je ogledalo bilo potrebno ukloniti, moralo se umotati u tkaninu i baciti, nikako predavati nekome drugom.
Na prvi pogled, sve ovo deluje kao skup sujeverja. Međutim, nije slučajno što su generacije ljudi poverovale u ovakve običaje. Oni su kroz njih učili da vrednuju energiju doma i da se odnose s poštovanjem prema prostoru u kojem žive. Možda u tim predmetima nije bila magija sama po sebi, već pažnja koju su ljudi posvećivali onome što imaju.
Danas, iako živimo brže i često preziremo ovakve navike, osećaj ostaje isti. Ako se dvoumite da li nešto da poklonite i osetite unutrašnji nemir, poslušajte taj glas. Ne radi se o pohlepi ili sebičnosti, već o tome da neki predmeti nisu samo materijalni. Oni čuvaju deo vaše energije, deo vašeg mira i deo topline vašeg doma
