Ova tema izaziva različite reakcije, jer običaji mogu značiti mnogo ljudima, dok crkva često daje svoje smjernice o tome kako postupiti u takvim situacijama.
Danas je Veliki petak, jedan od najsvetijih, ali i najtužnijih dana za sve hrišćane, jer je upravo tog dana Isus Hristos razapet na krstu na brdu Golgota. Ovaj dan, koji označava najveću žrtvu i patnju Božijeg sina, duboko je ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji i obeležava ga duboko poštovanje, molitve i razmišljanje o njegovoj žrtvi za spasenje čovečanstva. Veliki petak je dan tuge i žalosti, dan kada se sećamo trpljenja i smrti Isusa Hrista, i stoga je to vreme za ozbiljno duhovno ujedinjenje i post.
Na ovaj dan, u duhovnom smislu, hrišćani su pozvani da se posvete ozbiljnoj i iskrenoj molitvi, da se suzdrže od veselja, zabava i slavlje. Post na Veliki petak je veoma strog, jer se od vernika zahteva da se suzdrže od hrane i pića, u znak poštovanja prema Isusovoj žrtvi. Pored toga, u mnogim delovima sveta, a posebno u našim pravoslavnim zajednicama, važi običaj da se taj dan, uz dužno poštovanje, izbegavaju i svi poljski i kućni poslovi, kako bi dan bio posvećen isključivo molitvi, postu i tišini.
S obzirom na značaj ovog dana, običaji vezani za Veliki petak, pa čak i onaj koji se odnosi na farbanje jaja, podrazumevaju specifičan ritual, simboliku i poruke koje nam dolaze kroz tradiciju. Prema pravoslavnim običajima, na Veliki petak se farbaju jaja, ali je najvažnije od svega to da prvo ofarbano jaje bude crvene boje. Ova crvena boja nosi duboko značenje – ona simbolizuje krv Isusa Hrista koja je prolivena na krstu za spasenje ljudi, i to jaje se smatra čuvarom doma i porodice, simbolom života i plodnosti. Crveno jaje je, dakle, ne samo običaj, već duhovni simbol.
Iako je crvena boja glavni simbol, u većini domaćinstava, nakon prvog jajeta, ostatak jaja se farba u razne druge boje i koristi mnoge tehnike bojenja, sve kako bi jaja bila šarena, vesela i privlačna. Farbanje jaja u razne boje i dekorisanje jaja postalo je obavezni deo uskrsnih priprema, a često se koristi kao prilika da se na kreativan način ukrase jaja, što je obradovalo decu, ali i mnoge odrasle koji uživaju u tradiciji i veselju koje ovaj običaj donosi. Ova vesela tradicija farbanja jaja često se povezuje sa simbolikom Uskrsa kao pobede života nad smrću, i to je najradosniji praznik u hrišćanskom kalendaru, jer je Uskrs utemeljen na veri u vaskrsenje Isusa Hrista i triumf života.
U hrišćanskoj tradiciji, jaje se od najranijih vremena smatralo izuzetno važnim simbolom. Verovalo se da svet potiče upravo iz jajeta, jer je ono predstavjalo novi život, novi početak. Jaje je simbol života i prolaznosti, ali i plodnosti i obnavljanja. U hrišćanstvu, jaje postaje simbol buđenja prirode i vaskrsenja, što daje duboko spiritualno značenje ovoj tradiciji.
Međutim, postavlja se pitanje: šta kada je porodica u žalosti? Da li se u tom slučaju farbaju jaja? Ako je neki član porodice preminuo, da li običaji vezani za farbanje jaja i dalje važe? U nekim krajevima Srbije, postoje specifični običaji koji se odnose na ovu situaciju. U nekim delovima zemlje, naročito u centralnoj Srbiji, običaj je da se u periodu žalosti jaja ne farbaju u vesele boje, već se samo obare, bez dodatnog ukrašavanja. Na primer, u nekim mestima jaja se farbaju samo u lukovini, te dobijaju braon boju, što simbolizuje žalost. Takođe, postoje i jaja koja se farbaju u crnim tonovima koristeći orahovinu ili cerovu koru, što im daje tamnu, gotovo crnu boju, simbolizujući tugu i žalost. Ovakva jaja, koja su često bila bez ikakvih dekoracija, nazivana su “kaluđerska”, a nisu bila ukrašena nikakvim slikama ili šarama, što je samo dodatno naglašavalo njihovu simboliku.
Sa druge strane, Srpska pravoslavna crkva ima jasno stajalište o ovom pitanju i poziva vernike da prate pravila, ali i da se ne prepuštaju strogim običajima, već da traže ravnotežu između tradicije i duhovnih vrednosti. Na sajtu Svetosavlje, jedan od crkvenih sveštenika je odgovorio na pitanje o tome kako se postaviti u situaciji kada je neko u porodici preminuo, a dolazi vreme za slavlje Uskrsa. On je istakao da nošenje crnine u periodu žalosti nije nešto što crkva zahteva. “Nošenje crnine je običaj, ali nije nešto što crkva nalaže”, rekao je sveštenik, naglašavajući da su crkveni praznici, kao što je Uskrs, univerzalni i da je celokupna Crkva, ne samo na zemlji, već i na nebu, u zajedništvu sa onima koji su preminuli. On je rekao da jaja treba da se farbaju i da je važno da se u duhu radosti slavi i obeležava Uskrs, jer to nije samo praznik na zemlji, već je to praznik u nebu i na zemlji, i u molitvi su svi prisutni, i živi i pokojni. S obzirom na to, nije bitno u kojoj se situaciji nalazimo, već kako pristupamo tradiciji i crkvenim običajima sa poštovanjem.
Dakle, iako u nekim krajevima postoje posebni običaji u vezi sa farbanjem jaja u periodima žalosti, crkva savetuje da se i dalje poštuju običaji, ali da se slavlje Uskrsa posmatra kroz prizmu duhovne radosti i povezanosti sa Bogom i svim vernicima, živim i preminulim.
