Andreina tajna

Prošlo je šest meseci a novinari je još uvek nisu ostavili na miru. Nije mogla da izađe na ulicu a da je odnekud ne zaslepi blic. Sačekivali su je ispred kuće, ispred firme, kud god da je išla.Duboko je uzdahnula gledajući u gomilu konfeta koje je napravila. Pomislila je da će njena domaćica Marija poludeti kada vidi nered, ali je odmahnula rukom.

Vratila se do fotelje i, uzdahnuvši, spustila se u nju. Nervoznim pokretima pripalila je cigaretu. Uzela je solju kafe i zavalila se u fotelju, a onda je podigla noge na stočić.Trebalo joj je više od deset minuta da se primiri, da je prođe prvi nalet besa. Osećala je potrebu da se neko vreme udalji i izoluje od svega. Ugasila je cigaretu i brzo ustala.

Ustrčala je uza stepenice do svoje sobe. Trebalo joj je samo nekoliko minuta da se spremi. Kosu je raščešljala puštajući je da slobodno pada niz leđa.

Još jednom se pogledala u velikom ogledalu zadovoljno klimnuvši glavom. Elegantni poslovni kostim naglašavao je njenu vitku visoku figuru, a diskretnu šminku nanela je na krupne plave oči.

U tridesetoj godini lako je mogla da prođe kao mnogo mlađa devojka. Grudi su joj bile čvrste i bujne, struk uzan, kukovi obli, a duge noge savršeno izvajane. Na porcelanskom licu pravilnih crta dominirale su krupne plave oči, visoke jagodice i pune usne.

Koža joj je bila preplanula kao da je svaki dan provodila u solarijumu. An-drea duboko uzdahnu i još jednom baci pogled u ogledalo, a zatim sakri oči velikim, tamnim naočarima.Sišla je niz široko, zavojito stepenište u porodičnoj vili Stefanosovih, u starom delu Atine. Bez reči je ušla u kola koja su je čekala, potpuno ignorišući vozača koji joj je pridržao otvorena vrata. Kratko mu je naredila da vozi u firmu kada je seo na svoje mesto.

ndrea Stefanos je besno izgužvala dnevne novine bacivši ih u drugi ugao sobe, što dalje od sebe. Frknula je ljutito i ustala iz fotelje. U dva koraka našla se pored gomile