– Koliko si novca ovoga puta nameravao da pozajmiš, Volte? -iznenada ga je upitao, dosetivši se nečega.
– Pet hiljada! Ali, s obzirom na to da si počeo da zaboravljaš da sam ti nekada pomogao, i da smo bili prijatelji, zadovoljiču se i dvostruko manjom cifrom!
– Daću ti novac pod uslovom da počneš da tražiš drugi posao.
– Molim?! – Volt je gnevno uzviknuo. – Zar me izbacuješ iz kompanije, koju si osnovao zahvaljujući meni?!
– Ne izbacujem te. Samo ti predlažem da pronađeš drugi posao. Ako budeš otišao odavde, zaboraviću na to da mi duguješ novac.
– Ne pada mi na pamet da napustim ovu kompaniju, Stelane! Ja sam, praktično, njen osnivač! A pozajmljeni novac ću ti vratiti, svakako!
– Kada? I kako, uostalom?
– To je moja stvar! – besno mu je poručio i, prepun gneva, izašao iz njegove kancelarije.
Pogrešan i pravi
