Kad je konačno ostao sam, Edmond je utonuo u fotelju spustivši glavu na meko jastuče. Žene poput Lesli upotpunjavale su njegov imidž generalnog direktora tech kompanije, koju je podigao bukvalno iz pepela. Takvim je ženama laskao njegov ugled u društvu i rado su se pojavljivale s njim na važnim društvenim događajima. Pored toga, zadovoljavale su ga u krevetu. Ali sve su na kraju od njega odlazile ogorčene, jer su želele više.
Da nije bilo njegovih prijatelja iz ronilačkog kluba i zajedničkih avantura, on bi verovatno završio kao depresivan čovek, a s njima je bio samo momak, koji se po nedelju dana nije brijao i koji je zajedno s njima uživao u izazovima.
A Samanta… Pomisao na najbolju prijateljicu izamamila mu je osmeh na usnama. Ona je umela da rukuje čekićem, ali i da jednim pogledom natera muškarca da ničice padne na kolena pred njom. Uvek je sažaljevao jadnike koji su bacili oko na nju, jer je on bolje od drugih shvatao da ona ne mari mnogo za ljubav. Ponekad mu se činilo da Samanta čak više od njega prezire frazu:… i Uveli su sretno do kraja života. Hm.. Na ovu pomisao osmeh mu je izbledeo s lica. Leslina tirada pogodila je u metu bliže nego što je želeo da prizna. Njegov su život u poslednje vreme potresale mnoge promene i već ga je nedeljama pratio nekakav zlokoban predosećaj. Poslovni uspeh doveo je u njegov život ljude kojima nije verovao, a strepnja u vezi s tim pretvorila ga je u nervoznog i nepredvidljivog čoveka, koji se nije dobro osećao u sopstvenoj koži.
Činjenica je da je svaka žena s kojom je poželeo da ostvari dužu vezu već na prvi pogled mrzela Samantu. On to nije mogao da razume; smatrao je da su to neke ženske stvari, koje su van njegovog poimanja i nadao se da će se jednog dana u njegovom životu pojaviti prava žena, koju neće uplašiti crnokosa lepotica dugih nogu, zanosnog osmeha i čvrste zadnjice, koja izaziva skok testosterona u prostoriji kojom prošeta.
Šta mi je? Ovo je već drugi put da o njoj razmišlja kao o crnokosoj lepotici dubokih smeđih očiju.
Ponovni susret
