Na prijemnom odeljenju bolnice „Delti Liber” je vladalo primiije, potpuno neuobičajeno za subotnje večeri, kada se, po statistici, za pomoć javljao veliki broj pacijenata. Žrtve saobraćajnih udesa su bile najbrojnije, a sledili su ih učesnici tuča i obračuna vatrenim oružji- ma, oni koji bi se otrovali alkoholom ili predozirali drogama.
Ljubavni romani
Zahvaljujući okolnosti da se već dve godine zabavljala sa vodećim ortopedskim hirurgom u bolnici, doktorom Arturom Durandom, Eve-lin Nolan se privikla na slike unesrećenih, povređenih, ranjenih, pa i onih preminulih. U početku je bežala od traumatičnih prizora, sklanjala pogled i zatvarala uši, ah je vremenom naučha da se zaštiti od toga, pa bi se, čekajući Artura, tek povukla u stranu, kako ne bi pravila gužvu i pognute glave bi sačekala da se dovezeni pacijenti razvezu po salama za pružanje urgentne pomoći.
Nije umela da objasni staju je, te večeri, dok je čekala Artura da odu na koktel, navelo da baci pogled na nosila, koja su tehničari iz ekipe za pružanje prve pomoći užurbano uneli u bolnicu. Odmah je prepoznala četvorogodišnju Flcr Pcrin, ćerku njene prijateljice Ahs. Potpuno nepomična, devojčica je držala zatvorene oči, i glava joj je bila obhvena krvlju, ah je Evelin, po ponašanju tehničara, zaključila dajebilaživa. Evelin je osetila užasan strah od mogućnosti da je Fler bila ozbhj- no povređena. Nemi krik joj se razlegao po unutrašnjosti utrobe i automatski je doveo u stanje akutnog stresa. Noge su joj otkazale poslušnost, tako daje morala da se pridrži za obližnji sto, kako se ne bi srušha.
Teturala se dok je pritrčavala nosihma, kako bi izbliza pogledala dcvojčicu.
