Borba za slobodu

Kada se automobil zaustavio na uzvišici, mlada žena je briznula u plač. Nije bilo nade da se kola ikako pokrenu, jer u rezervoaru nije bilo ni kapi benzina. Pogledom, zamagljenim od suza, mlada žena je osmotrila okolinu. Samo brda, veća i manja, a između njih jezera. Nalazila se na severu Škotske, daleko od bilo kakvog naselja, možda i civilizacije. Još jednom je pogledom obuhvatila kraj u kojem se nalazila i, sasvim prirodno, pomislila da je ovo mesto na kojem će uskoro umreti. Palo joj je na pamet kako mrzi ovaj se- ver i hladnoću, a voh jug, plavo nebo i more, vrelo sunce. Ako već treba da umre, bolje da joj se to desi najednom tako lepom mestu, a ne ovde.
Dajana Mcrivort je izašla iz automobila koji nije bio njen. Ukrala ga je u toku bekstva i uspela da umakne goniocima koji su joj odavno bih na tragu. Bcžala je iz Edinburga, bežala sve dalje i dalje i stigla ovamo. I, dalje nije mogla, a nije ni imala kud.
Uzela je iz džepa maramicu, lepu, šarenu, koju joj je na poslednjoj benzinskoj pumpi poklonio vlasnik. Bila je to reklamna maramica, ali Dajana nije mogla da razabere šta na njoj piše. Pošto je obrisala suze, uzela je geografsku kartu i pokušala da proccni gdc se nalazi. Nije više bila na glavnom putu, ali se nije nalazila daleko od Aberdina. Možda bi tamo mogla da iznajmi čamac i nastavi dalje da beži. Glava joj je klonula na grudi, jer više nije imala snage ni da plače.
Više nije strahovala da će je gonioci stići i vratiti u ludnicu. Njima je, po svoj prihei, umakla. Ah, smrti, od gladi i hladnoće, neće rnnaći.
Bila je i suviše nesamostalna da bi se snašla u ovoj divljoj prirodi, da bi opstala kao lutahea. Jer, u svom domu je bila navikla na luksuz i bogatstvo. Bila je jedina naslcdnica Džona Sten-tona, brodovlasnika i jednog od najbogatijih ljudi u Londonu. Majku je odavno izgubila, a Stenton je umro pre tri godine.
Zatvorila je oči i preselila se u svet uspomena. Bila je srećna kao četrnaestogodišnja devojčica, a dve godine kasnije, mladići su ludovah za njom, jer je bila veoma lepa i zgodna. Onda je došlo venčanje sa Sebastijanom Merivortom. Oh, kad bi samo te uspomene mogla da izbriše iz sećanja! Upravo od venčanjaje počeo sav njen jad… Kiša je počela da pada, ali ona ni po koju cenu nije htela da ostane u automobilu. Krcnuće nekuda, kretaće se! Možda će i da sretne nekoga, možda će joj neko i pomoći!
Uzela je tanku, kožnu jaknu, još jednom pogledala automobil od kojeg više nije imala koristi i krenula pravcem kojim bi išla automobilom da nije nestalo benzina.