Boris je samo osetio da mu se oduzela leva ruka i da teško priča: 1 potez supruge mu je u momentu spasao živo

Život donosi brojne nedaće.U jednom trenu smo pravi i zdravi a u drugom momentu ne možemo sami ni vode da pijemo.Ova dirljiva priča nas vodi kroz Borisov život,kroz borbu i ljubav njegove žene prema njemu..

• Boris Jurišić, čovek u svojim 47 godina, doživeo je iznenadni moždani udar koji je u jednom trenutku potpuno promenio tok njegovog života. U jednoj neobičnoj noći, dok su satovi neumoljivo otkucavali, Boris je osetio da mu se leva ruka odjednom „ugasila“ i da mu je govor postao otežan. Bez prethodnih upozorenja ili jasnih simptoma, ovaj događaj je bio šok za njega, ali i signal koji ga je naterao da odmah reaguje. Brza reakcija njegove supruge, koja je odmah prepoznala ozbiljnost situacije, bila je presudna za njegov dalji oporavak.

U trenutku kada je Boris osetio prve simptome, njegova supruga nije oklevala. Odmah je pomogla da se utvrdi da je nešto ozbiljno u pitanju – primetila je da mu nedostaje pokretljivost u levoj ruci dok je pokušavala da mu izmeri krvni pritisak, a Boris je dodatno osećao teškoću u govoru. Ove zbilje, koliko su bile nenametljive i istovremeno strašne, odmah su upućivale na to da se radi o moždanom udaru. Bez oklijevanja, odmah je pozvala hitnu pomoć, a brz odgovor hitne službe omogućio je da Boris bude prevezen u Klinički bolnički centar u Zemunu na hitno lečenje.

• Sam Boris je kasnije ispričao svoje iskustvo, naglašavajući koliko je bio zahvalan što je poslušao savete lekara i što je uspeo da ostane pozitivan uprkos ovako ozbiljnoj situaciji. “Nisam imao nikakve jake simptome koji bi me unapred upozorili, ali sam, zahvaljujući intuiciji i znanju koje sam stekao zbog porodičnih iskustava, odmah prepoznao šta se dešava,” kaže Boris. On je naglasio da je najvažniji faktor bio brz odziv – odmah nakon prvih simptoma, pomoć je zatražena, a to je, prema rečima profesora dr. Branka Đurovića, neurohirurga i kliničkog neurofiziologa, upravo ono što je spasilo Borisov život.

Dr. Đurović ističe da su prva tri sata nakon početka simptoma ključna za uspešan oporavak. Ukoliko se, od trenutka kada se simptomi pojave, preduzmu neophodne mere i primeni odgovarajuća terapija, mnogi pacijenti mogu brže da povrate svoje funkcije. Boris, koji je odmah poslušao savete lekara, bio je prevezen na lečenje u roku kraćem od četiri sata, što je omogućilo da se neurološki deficit brzo povuče i da on nastavi normalno da funkcioniše. Ovaj slučaj je samo jedan od brojnih koji pokazuju koliko je pravovremena medicinska intervencija od suštinskog značaja u slučajevima moždanog udara.

• Iako Boris nije imao prethodne ozbiljne zdravstvene probleme, priznao je da nije redovno merio krvni pritisak i da je ponekad imao glavobolje, koje sada, unazad, deluju kao suptilni signali onoga što je kasnije usledilo. Takvi simptomi mogu biti upozorenje, ali se često zanemaruju dok se ne pojavi nešto ozbiljno. Slušajući svoje telo, Boris je shvatio da ne sme da odlaže traženje pomoći – brzina reagovanja u ovakvim situacijama može biti presudna, kako potvrđuje i medicinska literatura.

Osim ličnih iskustava, važno je napomenuti i širu sliku moždanog udara u našoj zemlji. Prema statistikama koje je dao dr. Đurović, godišnje u Srbiji doživi moždani udar između 20.000 i 22.000 ljudi. Ove brojke su zapanjujuće, a samo trećina od tih pacijenata uspeva da preživi bez trajnih posledica, dok drugi imaju teži oblik invalidnosti. Upravo zato je savet stručnjaka da se život vodi u skladu sa zdravim navikama – kvalitetan san, uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost su faktori koji mogu značajno doprineti prevenciji.

• Boris sada ističe koliko mu je život promijenjen nakon udarca, ali i koliko su mu promene u načinu života pomogle da se potpuno oporavi. “Imam kućnog ljubimca, psa koji mi pomaže da ostanem aktivan. Šetnje, boravak u prirodi i smanjenje stresa postali su moj prioritet,” kaže on, naglašavajući da je važnost psihološkog stanja jednako značajna kao i medicinski tretman. Borisov optimizam i spremnost da se bori protiv teških trenutaka su primer kako pozitivan pristup može biti ključan u procesu oporavka.

Još jedan izazov u kontekstu moždanog udara je fenomen mini moždanog udara, koji se često ne prepoznaje jer pacijenti i njihova okolina ne osećaju izražene simptome. Ovi manji udari su posledica začepljenja malih krvnih sudova u mozgu i mogu ostati neprimetni sve dok se ne uradi detaljniji pregled, obično putem magnetne rezonance. Ovo je posebno važno za prevenciju, jer pravovremeno otkrivanje ovih problema može sprečiti razvoj ozbiljnijih zdravstvenih stanja.

• U krajnjoj liniji, priča o Borisu Jurišiću je podsetnik da život može biti nepredvidiv, ali da je brzina reagovanja i pravovremena medicinska intervencija ono što čini razliku između oporavka i trajnih posledica. On sam je primer kako, uz pravi pristup i pozitivnu energiju, moguće je prevazići čak i najteže zdravstvene izazove. Ova iskustva, koja dele mnogi pacijenti, ukazuju na važnost samoposmatranja i brige o sopstvenom zdravlju – nikada ne smemo zanemariti male simptome, jer oni mogu biti prvi znaci nečega ozbiljnijeg.

Uz sve ovo, stručnjaci stalno ističu da su promene u načinu života i pravovremena konsultacija sa lekarom ključni za očuvanje zdravlja. Preporuke poput redovnog merenja krvnog pritiska, obaveznih pregleda i pridržavanja zdravih životnih navika mogu spasiti živote. U svetu u kojem je tempo života sve brži, a stresovi svakodnevni, ovi saveti postaju sve važniji.

• Borisova priča je inspiracija svima nama da nikada ne odlažemo traženje pomoći i da slušamo signale koje nam telo šalje. Pravovremena reakcija može biti razlika između normalnog života i trajnih posledica, što je lekcija koju je doživeo on sam. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da su medijska pažnja i stručni saveti neraskidivo povezani – oba ukazuju na to da briga o zdravlju mora biti prioritet, bez obzira na godine ili prethodnu zdravstvenu istoriju.
  U konačnici, Borisova iskustva nas podsećaju na krhkost ljudskog života, ali i na neverovatnu snagu volje i optimizma koji mogu voditi ka potpunom oporavku. Svaki od nas može naučiti nešto iz ove priče – posebno važnost pažljivog osluškivanja vlastitog tela i spremnost da se, u trenutku kada je to najpotrebnije, pruži neophodna pomoć.
  Ovo je poruka koju treba preneti svima – budite oprezni, čuvajte se i reagujte odmah kada primetite prve znake da nešto nije u redu, jer život je predragocen da bi se čekalo na sutra.