Branke Petrić divne i snažne žene koja uz svoju ljepotu i talent nije sakupila ni trunku taštine u svom biću i znala je da se raduje i uživa u velikom uspjehu svog supruga kao što će mu znati biti oslonac i zračna cijev u godinama kada su zrak i život bili zagađeni nacionalizmom i svakakvim grozotama.

U životima nekih ljudi ljubav se ne razvija linearnim tokom  ona neprestano pulsira, menja se, raste i preispituje. Tako je bilo i sa ljubavnom pričom između Branke Petrić i Bekima Fehmiua, glumačkog para čija se veza izdigla iznad uobičajenih priča o romantici. Njihov odnos je trajao više od četiri decenije i bio je ispunjen iskušenjima, strastima, iznenađenjima i povremenim lomovima, ali ono što ga je činilo posebnim jeste njegova postojanost i sposobnost da se uvek iznova obnavlja.

  • Brankina sećanja na Bekima otkrivaju vezu punu dinamike i nepredvidivosti. Iako su proveli 43 godine zajedno, ističe da je čak i u poznim godinama znala da mu kaže: „Ti si i dalje spreman da me iznenadiš.“ Ta sposobnost da ostane zagonetan i autentičan bila je jedan od temelja njihove bliskosti.

Međutim, kao i sve velike ljubavi, i njihova je imala svoje tamne trenutke. Tokom gostovanja u tadašnjem SSSR-u, dok su boravili u Moskvi i Lenjingradu, pojavljuje se zanosna Ruskinja Ljudmila, koja privlači Bekimovu pažnju. Njihov odnos tada ulazi u kriznu fazu, a Branka se priseća tog momenta bola i usamljenosti.

Ipak, kroz sve te emotivne bure, uspela je da pronađe smisao i poeziju u životu, prisećajući se čak i jedne neobične noći u parku uz večnu vatru i melodiju violine usred mraza.Uprkos Bekimovoj neospornoj harizmi, Branka nikada nije osećala zavist ili osećaj manje vrednosti. „Ispod velikog hrasta ništa ne raste,“ govorili su joj, ali ona nije želela da se bori protiv njegovog sjaja – već da ga voli takvog kakav jeste.

  • Jedan od najzanimljivijih aspekata odnosa jeste i Brankino razumevanje praštanja. Ona ističe da nije bila ljubomorna žena, niti je Bekim bio posesivan. Na pitanje da li je ikada bila ljubomorna, priznaje jedan kratak trenutak – susret sa manekenkom Kirom Bester na snimanju filma „Odisej“. Ali čak i tada, ta ljubomora nije trajala više od 24 sata.Bekimova profesionalna strana bila je jednako strastvena kao i njegova lična. Bio je fanatično posvećen glumi, spreman da uči jezike, sportove, i da se bori za uloge koje su mu bile važne.

Njegova autentičnost bila je toliko snažna da su je čak i veliki režiseri prepoznali. Kad je Ava Gardner tražila glumca za film „Dozvola za ubistvo“, izabrala je Bekima zato što je na fotografiji ličio na njenog prijatelja Če GevaruKako je vreme odmicalo, Bekim se postepeno povlačio iz sveta filma. Kada su mu domaći producenti nudili uloge u kojima bi igrao karikaturalne negativce, odbio ih je, birajući rad na stranim projektima sa dubljom porukom, kao što je bio film o Svetom Josipu, koji je čak i papa pohvalio.

Branka opisuje njegov kraj kao dostojanstven i tih. Sam je odlučio da se ugasne, da se povuče iz spavaće sobe u radnu, da bude pokriven, da ostavi pismo u kojem se oprašta od svojih najbližih. „Ukinuo je sebe. Ukinuo sve ono što je mogao da bude.“Na kraju, Branka poručuje da oseća da ju je napustio blizanac, deo nje same. Ali uprkos gubitku, ostala joj je svest o veličini ljubavi koju su delili, o lepoti koju su stvarali zajedno i o dostojanstvu sa kojim su oboje hodali kroz život.

 

POVEZANI ČLANCIVIŠE OD AUTORA