Čovek njenog života

Hladna kiša kvasila je nemilosrdno sve oko nje. Melani Mont
je zadrhtala jos jednom, uzalud pokušavajući da se ugreje u svom
tankom mantilu. Bila je potpuno mokra i činilo joj se da joj je
nesnosna hladnoća doprla do kostiju.
Pogledala je oko sebe. Zemljište je bilo potpuno raskvas eno i
pretvoreno u blato. Planinski vrhovi su se samo nazirali u magli, a
dz ungla na obroncima planine nestala je u kis noj zavesi.
Prvi put od dolaska u Kolumbiju Melani se upitala da li je,
moz da, pogrešila što je prihvatila poziv Marije Tereze. Marija je
bila njena dobra drugarica s kojom je delila dobro i zlo u koledz u
i koju nije videla odavno. Već dugo je zvala Melani da je poseti, ali
nekako nije bilo prilike da se taj poziv i ostvari.
Melani uzdahnu. Pitanje da li bi i sada prihvatila Marijin
poziv da nije bilo njene majke i ostalih članova porodice koji joj,
jednostavno, nisu dozvoljavali da odraste.
Mada je imala vec dvadeset pet godina, to za njih nije značilo
nis ta. Biti najmlađi član porodice moz e nekada biti veoma tes ko.
Melani nije vredelo s to je uporno pokus avala da dokaz e majci i
sestri da je odrasla i da može i treba sama da donosi odluke. One
su neprestano bdele nad njom i dovodile je do očajanja.
Filip joj je ponudio izlaz iz tog zac aranog kruga nagovarajući
je da se venc aju, ali Melani je znala da to nije najbolje rešenje.