Džil Doson pogleda u mladog čoveka koji je stajao nored njih i nije skidao pogled sa Šile. Kada su se spremale za dolazak u Italiju poznanici su im govorili da se čuvaj u italijanskih „paparaca”. Zato je Šila smatrala da bi najpametnije bilo da se što pre otarase ovog nametljivca. Ali, on je bio tako lep, pa je osećala neki unutrašnji otpor da to učini. Bio je tamnoput, a kosa crna. Imao je lepe crne oči i pravilne crte lica. Kada bi se osmehnuo, pokazali bi se beli pravilni zubi, kao niz bisera. Vrlo je zgodan, pomislila je, i dovoljno privlačan da bi poznanstvo s njim moglo biti opasno.
Džil se ponašala slobodnije od svoje prijateljice. Odmah je izjavila da se nada da će na ovom odmoru naći nekog momka, po mogućstvu Italijana, jer su oni mnogo pristupačniji od Engleza, i da se nada da će on imati druga koji bi bio pogodno društvo za njenu prijateljicu.
-Da, tek što smo stigle – rekla je uz najprijatniji osmeh. – Sve nam je još nepoznato. Hoćeš li da sedneš i da nam kažeš šta bi sve trebalo da vidimo u Veneciji?
Kamilo se bez predomišljanja spustio na pesak između njih. Pažljivo je odmeravao obe devojke. Džil je bila smeđokosa, smeđih očiju i lepog tena. Na njenom licu dominirale su punačke usne. Šilina kosa bila je bakamo zlatna, a pravilan nos i ovalna brada skoro klasični. Priroda je bila blagonaklona prema njoj i poklonila joj je tamne obrve i trepavice, umesto svetle boje, koje tako Često idu uz crvenu kosu. Njene široko razmaknute oči bile su zelene, i ona obori pogled kada je osetila kako je taj stranac prodorno gleda. On je pažljivo posmatrao njen pravilni profil i blago talasastu kosu koia joj je pokrivala bela ramena. Nije progovorila ni reč. Razgovor je prepustila Džil koja mu je davala opširne informacije o njima dvema.