Sutra će pravoslavni vernici u Srbiji obeležiti praznik posvećen Svetom Agatoniku, mučeniku koji je u narodnom sećanju ostao simbol pomirenja, sklada i postojanosti u veri. Njegov dan, više saznajte u nstavku teksta…
4. septembar, uvek dolazi između Male i Velike Gospojine – perioda koji narod opisuje kao vreme preokreta, kada se završava leto i ulazi u zimu. Upravo zato ovaj datum je vekovima imao posebno mesto u tradiciji.
U starim vremenima, širom Srbije na ovaj dan održavali su se vašari i sabori. Nisu to bila samo trgovačka okupljanja, iako je postojao običaj da „sve kupljeno ili prodato na dan Svetog Agatonika donosi napredak i sreću“. Suština je bila u okupljanju ljudi, obnavljanju prijateljstava i rešavanju nesuglasica. Verovalo se da će onaj ko oprosti i izmiri se sa bližnjima na ovaj dan ući u zimu sa Božjim blagoslovom i zaštitom.
Ko je zapravo bio Agatonik? Prema crkvenim zapisima, živeo je u Nikomediji u vreme carstva Maksimijana, kada su hrišćani bili progonjeni. Njegova misija bila je širenje jevanđelja i ohrabrivanje zajednice vernika. Zbog toga je uhapšen i zajedno sa svojim sledbenicima sproveden na mučan put stradanja. Mnogi njegovi saborci pogubljeni su pre nego što su stigli do Trakije – Zotik, Teoprepije i Akindin izgubili su živote, dok je Severijan ubijen kod Halkidona. Sam Agatonik doveden je pred cara i pogubljen mačem.
Njegova žrtva nije zaboravljena. U Carigradu je kasnije podignut hram u njegovu čast, a kroz vekove ime Agatonika prenosilo se među vernicima kao podsetnik na snagu vere i istrajnost. Danas ga Srpska pravoslavna crkva i dalje obeležava u kalendaru, ne samo kao mučenika, već kao sveca koji donosi mir među ljudima.
Kako piše Politika, praznici koji se smenjuju između Gospojina zauzimaju posebno mesto u narodnom životu. U tradiciji su poznati kao „dani preokreta“ – trenutak kada se čovek priprema ne samo za promenu godišnjeg doba, već i za unutrašnje preispitivanje. Upravo zbog toga vernici veruju da molitva Svetom Agatoniku pomaže u obnavljanju porodične harmonije i pronalaženju snage za oproštaj. (Izvor: Politika.rs)
U mnogim mestima u Srbiji običaj nalaže da se na ovaj praznik pale sveće, donose kolači i darovi, ali i da se posete ljudi sa kojima su veze bile prekinute. Posebno se verovalo da onaj ko na dan Svetog Agatonika izgladi nesporazum sa komšijom ili prijateljem dobija zaštitu tokom cele godine. Sveštenici podsećaju da istinski smisao praznika nije u darovima, već u gestu oproštaja koji donosi mir srcu i duši.
Kako ističe RTS u emisijama o narodnim običajima, vašari u ovo vreme nisu bili samo puka pijaca. Oni su predstavljali svojevrsne društvene centre: tu su se dogovarali poslovi, razmenjivale vesti, sklapali brakovi i obnavljala prijateljstva. Iako danas digitalna komunikacija dominira, mnogi i dalje rado odlaze na ovakva okupljanja jer u njima osećaju duh zajedništva i dodir prošlih vremena. (Izvor: RTS.rs)
Sećanje na Agatonika nosi i pouku da vera nije samo u rečima, već u delima. On je bio spreman da žrtvuje život zbog svojih uverenja, a današnji vernici u njegovom primeru pronalaze inspiraciju da istraju u sopstvenim izazovima. Paljenje sveće i prisustvo liturgiji jesu osnova, ali praznik dobija puni smisao tek kada ljudi istinski pokušaju da obnove sklad u porodici i zajednici.
Kako podseća Danas, u savremenom društvu, gde su nesporazumi i tenzije česti, praznici poput Svetog Agatonika imaju posebnu vrednost. Oni vraćaju fokus na osnovne ljudske vrednosti – mir, zajedništvo i sposobnost da se oprosti. To je prilika da se preispitaju postupci, ali i da se pruži ruka pomirenja, što često donosi lekovit učinak i na dušu i na telo. (Izvor: Danas.rs).
