Sedište je bilo suviše malo za njega, a sad se još i žena na susednom sedištu uzmuvala čineći prostor još skučenijim. On je pogledao oštro svojim prodornim smeđim očima i ona je pocrvenela. Brzo je sklonila veliku tašnu na drugu stranu i nastavila da se muči sa sigurnosnim pojasom.
On je uzdahnuo i dalje je posmatrajući ispod oka. Usedelica, pomislio je nezadovoljno. Odmerio je stidljivo lice zaklonjeno naočarima, veliki bezoblični džemper i bezbojnu sivu suknju, a onda se okrenuo na drugu stranu. Prokleti turistički letovi, mislio je. Da nisam zakasnio na prethodni avion, sad ne bih sedeo u ovom skučenom prostoru kao sardina, i to još sa gospođicom Nesprctnjaković do sebe.
Nije voleo žene, a pogotovo sada kad će biti prinuđen da bude u društvu jedne od njih od San Antonija sve do Vera Kruza u Meksiku. On pogleda svoju saputnicu ponovo.
Pobogu, šta li to radi sada? Knjige! Brdo knjiga vadi iz tašne i smešta ih u prostor za prtljag iznad glave.
Trebalo je da rezervišete jedno sedište i za knjige – nije izdržao da ne primeti. Bar da su neke knjige. Po naslovnim stranama bilo je očigledno da su u pitanju ljubavni romani.
Mlada žena je pocrvenela još više i bojažljivo pogledala atletski građenog muškarca plave kose i smeđih očiju. Ima lepe ruke, palo joj je na pamet. Duge i tanke prste, elegantnu šaku, a na unutrašnjoj strani jedne ožiljci.
-Žao mi je – promrmlja ona tiho. – No, upravo sam prisustvovala promociji jednog romana i sad nosim nekoliko primeraka prijateljima.
-Predaću im knjige posle odmora u Meksiku. Ne usuđujem se da ih ostavim u koferu.
-Mora da su vrlo dragocene – reče muškarac pomalo zajedljivo.
-Pa, nekima i jesu.
Lice joj se odjednom uozbiljilo i pogledala je kroz prozor. Tek kad se pojavila stjuardesa i počela da demonstrira opremu za spašavanje, usudila se da kradom ponovo pogleda nepoznatog čoveka kraj sebe.
On je, pak nezainteresovano posmatrao stjuardesu koja je bila savršeno našminkana i očešljana. Lepotica, pomislila bi većina muškaraca, ali na njega nije ostavila nikakav utisak. Žene ga uopšte nisu interesovale, i to već dugo. Trpeo je njihovo prisustvo samo da povremeno zadovolji izvesne prirodne potrebe, ali i to je bilo samo povremeno. On pogleda nespretnu saputnicu sa naočarkama. Da li ona zna nešto o prirodnim potrebama. Na licu mu se pojavilo nešto poput osmeha. Ne, ona sigurno ne zna ništa o njima.
I protiv svoje volje osmotrio je mladu ženu pažljivije. Lepe ruke, zaključio je. Bez laka, ali izvanredno lepi i dugi prsti. Onda se naljutio na sebe što je obratio pažnju na nju i uputio joj je besan pogled.
Devojci je sad prekipelo. Primetila je da njenom saputniku nije drago što sedi do nje i pomirila se s tim, ali kad je počeo da je gleda nekim ljutitim pogledom, dozlogrdilo joj je. Okrenula se prema njemu i pogledala ga otvoreno i isto tako ljutito.
Muškarac je odjednom osetio zadovoljstvo. Pazi, nije tako beživotna kao što mi se učinilo. Ima neke strasti u njenoj duši, A knjige? Mora da je bibliotekarka, zaključio je. To što su kod nje baš ljubavni romani ukazuje na potrebu da bude voljena.
Glupi muškarci, mislio je neraspoloženo. Zanemaruju dobre devojke poput ove da bi trčali za našminkanim i nametljivim ženskama.
Uto su motori aviona zabrujali i začuo se potmuli ton koji je označavao da će avion uskoro poleteti.
Muškarac je pogledao bledo lice devojke do sebe i iznenadio se. Da li se to ona plaši?
