Laku noć, mili moj – prošaputala je Reina i nežno poljubila svog malog, četvorogodišnjeg sina.
Sačekala je nekoliko trenutaka i kada se uverila da dečak spava mirnim snom, izašla je i oprezno zatvorila vrata za sobom, a zatim se naslo-nila na njih i umorno uzdahnula. Deni se oporavljao od gripa i njoj je bilo malo lakše, ali je proteklih noći presedela pored njegovog kreveta, skidajući mu temperaturu, što je ostavilo traga i na njoj. Nadala se da će ove noći i sama uspeti da spava jer je bila umorna i iscrpljena i više nije imala snage da stoji na nogama. Kao i svako bolesno dete, tako je i Deni imao ogromne zahteve i nije mogao da shvati da njegova naprasitost i njegovo konstantno kenjkanje zamaraju i razdraţuju njegovu inače umornu majku, koja se trudila da mu u svemu i po svaku cenu ugodi.
Ušla je u kuhinju s namerom da skuva sebi kafu i da je na miru popije, što joj proteklih dana nije polazilo za rukom jer je Deni zahtevao da stalno sedi pored njega. Samo što je sipala kafu u šolju, zapalila cigaretu i sela za veliki kuhinjski sto, začulo se zvono na ulaznim vratima.
