Osmeh se razlio Dorinim licem. — Pa. zaista, zašto? Minuti su prolazili, a Deni je ćutao. Što je bilo ne- obično, pa ga je Dori dvaput pogledala. Nešto ga je mučilo, ali nije ga zapitkivala, znala je da će progovoriti kada to sam bude hteo. . Mama, hteo bih nešto da te pitam – rekao…
