Srela je Džesa u Džordžtaunu. Ona i njen otac otišli su tamo na veliki, godišnji vašar stoke. I već negde u smiraj dana, oni su postali dobri prijatelji, čak možda i više od toga. Kada je Džes otpratio do hotela, poljubio je na rastanku i njoj se učinilo da to nije samo neko slučajno i prolazno poznanstvo – bila je u pravu. Već trećeg dana on je zaprosio i ona je pristala da se uda za njega. Osećalaje nekako daje ljubav obostrana i da su stvoreni jedno za drugo. Istina, Džes je bio zaljubljen u nju, ali, ona nije računala na druge okolnosti.
Džes je želeo da je odvede Čikago, da je upozna sa svojom porodicom, čak je i njen otac pristao, jer je želeo iznad svega da ona bude srećna.
Kada su stigli blizu njihovog imanja, koje se nalazilo u predgrađu Čikaga, neki iznenadni nemir uvukao se u nju. Zadrhtala je celim telom kada je ugledala njihovu vilu u dnu ogromnog parka. Zgrada je bila stara, ali, elegantna i neobično dostojanstvenog izgleda.
Njegova majka izašla je na terasu i bilo je očigledno da nije oduševljena posetom. Međutim, Džes je uhvatio za ruku, i to joj je dalo snage da uđe u kuću s osmehom na licu.
Sedeli su u dnevnoj sobi u nekoj nelagodnoj, mučnoj tišini. Onda je njegov otac počeo da se raspituje o njenom poreklu, o njihovom ranču i o veličini njihovog poseda. Odgovarajući polako na pitanja, Ketrin je primetila daje Džes prebledeo. Tek tada je shvatila da on nije imao stvarnu predstavu o njenom poreklu i imovini. On je mislio, verovatno, da ona pripada njihovom krugu, da je kćerka nekog bogatog rančera, a ovo saznanje dotuklo ga je do te mere da nije mogao da progovori nijednu reč do kraja dana.
Sledećeg jutra, njegova majka je pozvala u svoju radnu sobu i objasnila ledenim glasom da je Džes morao da otputuje iznenada. Naglasila je da ne bi smela da računa ozbiljno na tu vezu, jer je Džes mlad i bio je očaran njenim izgledom.
Ponižena, uvređena, okrenula se i bez ijedne reči napustila tu negostoljubivu kuću.
Dani su prolazili, ali, ona je patila još uvek. Uspomena je bila suviše bolna da bi mogla daje zaboravi za nekoliko nedelja.
A onda jednoga dana pročitala je oglas poznate književnice Mod Nikol i tako je dospela tu, na obalu ovoga jezera.
Diana Palmer
Devojka sa jezera
