Tedi se istuširala, uvila u veliki peškir i sela u fotelju pored prozora sa kojeg su se videli obronci Stenovitih planina. Otvorila je prozor i udahnula svež planinski vazduh, toliko različit od zagađenog njujorškog. Sedela je i kao opijena upijala lepotu prirode. To je za nju bio najlepši odmor.
Pažljivo je pogledala sobu koja je uvek bila njena kada je boravila na ranču Devereovih. Velika, sa malo ukusnog i udobnog nameštaja, soba je bila prijatno mesto za odmor i Tedi je volela. Često je maštala da će jednoga dana u svojoj kući imati takvu sobu.
Dok je tako sanjarila pored otvorenog prozora, setila se leta kada je imala sedamnaest godina i sa Dženom provodila letnji raspust na ranču Devereovih.
I onda se plašila Kinga, još više nego sada. Nije mogla da razume razlog njegove netrpeljivosti i stalno ga se klonila. Njegove retke pokušaje da bude ljubazan prema njoj je ignorisala, a njegovo društvo izbe- gavala. Međutim jedne noći počela je strašna oluja koja je probudila. Vetar je jako duvao, lomeći sve pred sobom, a munje koje su sevale obasjavale su celo nebo. Kiša je lila kao iz kabla, dobovala po oknima prozora i uz strašno zavijanje vetra, još više pogoršavala situaciju. Tedi je tiho plakala, grleći jastuk.
Iznenada vrata od njene sobe su se otvorila i u sobu je ušao King. Prišao joj je, seo na krevet i privio je u svoje naručje. Držao je tako sve dok oluja nije prestala, šapućući nežne utešne reči.
Kada je kasnije razmišljala o toj noći, Tedi je ubeđivala sebe da se tada zaljubila u Kinga jer je očarala njegova snaga i nežne, utešne reči. Tada, prislonjena na njegove čvrste mišićave grudi, Tedi je osetila miris njegove kože i čula srce kako kuca. Tako je počela njena prva ljubav, ali kao i većina prvih ljubavi i taje bila neostvarena.
Čim je oluja prestala, King je ustao, nežno je pomilovao po kosi, uputio joj neki čudan, nedokučiv pogled i izašao iz sobe.
Tedi je godinama razmišljala o toj noći, ali nikada nije uspela da razazna da li se tada nešto desilo među njima, ili je sve to samo bio plod njene želje i mašte. Taj njegov pogled da lije nešto značio ili je samo bio zabrinut ljubazni domaćin koji se sažalio na drugaricu svoje sestre.
Na vratima se začulo kucanje koje je vratilo Tedi u stvarnost. Džen je promolila glavu i veselo se nasmejala.
– Hej, šta radiš?
– Maštam – priznala je Tedi.
– O princu? – izazivala je Džena koja se bacila na Tedin krevet i prasnula u smeh.
– Princ na belom konju.
– Kako ja imam sreće, meni bi ostao samo konj – prihvatila je Tedi njenu šalu.
-I to je nešto – Džena se i dalje zarazno smejala. – Došla sam po tebe da sa nama popiješ kafu, a zatim hoću da te upoznam sa mojim princem.
-Vrlo rado, ali još se nisam obukla – rekla je Tedi i spremno ustala. – Šta radi Meri ?
– Ona insistira da popijemo kafu i probamo neku pitu sa šunkom koju je upravo napravila.
– A gde je gospođa Pik? – upitala je Tedi za staru kuvaricu koja je godinama radila na ranču.
– Tu je – odmahnula je rukom. – Znaš da mama ponekad voli da eksperimentiše
– nasmejala se. – Nas dve smo kao zamorčići. Iskoristila je priliku jer je King otišao na jedan dan u Montanu.
Tedi je osetila da joj se raspoloženje naglo pokvarilo. – Zašto je otišao? – upitala je tiho.
– Ne znam. – Džena je slegnula ramenima. – Mislim da je otišao zbog nekog posla, ali saznaću ja pravi razlog. Pitaću Bejka.
– Misliš da on zna?
– Naravno, on zna sve.
Tedi je obukla farmerke i košulju. Provukla je češalj kroz kosu, obula patike i veselo se osmehnula svojoj drugarici. – Spremna sam, Džena.
Dok su ulazile u kuhinju glasno su se smejale nekoj Dženinoj šali, a Meri ih je radosno pogledala.
