Njegove svetle oči su se suzile. – Amanda, da li se ti njega zaista plašiš?
Bledo se osmehnula. – Nisam znala da se toliko vidi.
– Pa to je nešto sasvim novo – primetio je ne skrivajući da ga ovo saznanje zabavlja. – Nisi ti tip neţne ljubiĉice i bio sam nekoliko puta u prilici da zapazim tvoju narav u punom zamahu. Zašto li se onda njega plašiš?
Okrenula se i rekla: – E, to je, dragi moj, pravo pitanje. Ali mislim da na njega nemam odgovor.
– Da li je nasilan?
– Nije prema ženama. Mada sam videla kada je isprebijao nekog muškarca.
– Zbog neke žene? – pitao je znatiţeljno se smeškajući.
Prevrnula je očima. – Zbog mene, taĉnije. Jedan od njihovih radnika mi se pribliţio malo suviše za Dţejsov ukus, pa mu je on zatvorio oko pre no što ga je otpustio. I Dankan je bio tamo, ali nije ni pisnuo dok nije Džejs uskočio. Kao i obično, pokušao je da upravlja mojim životom.
– Ja sam mislio da je Dţejs stariji čovek.
– I jeste – hitro je odigovorila – ima trideset i tri.
Teri se nasmejao. – Ĉitavih deset više od tebe.
Ljutito je odgovorila: – Vidim da će za tebe ovo putovanje biti veoma zabavno.
