Elenora Vitman ugledala je crveni „porše” koji je prošao pored male lovačke kuće Poznavala je ta kola dobro i znala je ko ih vozi. Srce joj je snažnije zakucalo. Imala je puno razloga da mrzi vlasnika tih luksuznih kola.
Stisnula je snažno volan svojih kola. Udahnula je duboko nekoliko puta da bi se smirila.
Nastavila je polako, mada ni sama nije znala kuda ide. Iako je poznavala dobro Leksington, sada joj se činilo da je u nekom nepoznatom gradu.
Eleonora je često želela da ona i njen otac žive u gradu umesto na farmi. Ali, kuća u kojoj su živeli bila je njihova dokle god otac bude živ Tu su živeli besplatno, kao i ostali zaposleni na toj ogromnoj farmi. Bilo je tu stolara, mehaničara, fizičkih radnika, jedan veterinar i nekoliko njegovih pomoćnika, kovač i joj mnogo drugih. Među mnogobrojnim rasnim konjima na farmi je bilo i dva šampiona, a nekolicina je pripremana za buduće šampione.
Taberovi, vlasnici ove bogate farme, imali su dovoljno novca da mogu da obezbede i održavaju sve to.
Eleonorin otac je bio stolar, veoma dobar stolar. Tri meseca ranije doživeo je veoma nezgodan pad i sada se oporavljao nakon intenzivne terapije. Taberovi su se starali o njemu i pazili ga. Oni su plaćali njegovo lečenje i sve ostalo što mu je bilo potrebno, uprkos Eleonorinim protestima i želji da ili spreči u tome. Čuvali su mu radno mesto i pazili ga kao da je član njihove porodice.
Eleonora se takođe brinula o njemu i bila je srećna što se taj pad nije završio tragično. Moglo je da se dogodi da joj otac pogine, a to bi bila najveća nesreća koja bi mogla da je zadesi. Imala je samo oca i volela ga je duboko i iskreno.
