Pri pomisli na sestrinu reakciju, a pogotovu na reakciju mladog Endrua Van Dajna i njegovog starijeg brata, oči su joj zasvetlele. Ako je Dženi zaista nameravala da upriliči jedan neobavezan susret između njih, Mardži je shvatila da će se ludo provesti.
,,Oh, Mardži, molim te, ponašaj se u skladu sa svojim godinama!” znala bi da uzvikne Dženi kada bi Mardži uradila nešto šašavo, kao kada je, na primer, postavila statuu nage Venere usred bašte ispred kuće. Sirota, stara gospođa Džejms, njihova susetka, svako se poslepodne hvatala za srce kada je tuda prolazila idući prema bašti gde je zalivala cveće. Mardži je morala da se povinuje sestrinoj želji i kada se slikala za svoj poslednji roman „Razbuktana strast”, jer joj je sestra zapretila da će je napustiti ako se bude slikala u negližeu kao što je nameravala.
Mardži nikada nije odustajala od svojih namera i rešila je da nastavi da živi onako kako je volela, bez obzira na to da li će šokirati sestru. Za ovo je bio kriv njen kratki brak. Njen smisao za humor i ludorije bio je maska koja je pokrivala njenu stvarnu osetljivost. Iznenadna smrt njenog muža, posle dva duga meseca zajedničkog života, predstavljala je za nju skoro olakšanje, koje je ostavilo bez iluzija o intimnosti i braku. Naučila je da se čovek najbolje upozna ako se sa njim živi. Toga će se uvek sećati.
Sela Bration: Miljenici sudbine
