Alida se trgla kad je Vir na zalupila vrata za sobom. Za njom je u sobi ostao težak miris skupog parfema koji je podsećao Alidu na oštre reči koje su pale između njih dve pre samo nekoliko minuta.
Ono što je sledilo, bilo je sasvim normalno za ovakvu situaciju: Alidu je počela da boli glava. Otišla je u kupatilo i popila aspirin. Pogledala se u ogledalu i videla ono Čime je bila sasvim zadovoljna. Čak se i nasmešila. Smetalo joj je Što nije bila malo viša, ali je znala da malo devojaka ima ovakve ljubičaste oči i tamnosmeđu kosu sabakarnim prelivima. To je bila posledica dve nedelje njenog boravka pod toplim suncem Španije.
Setila se očevog lica punog molbe kad su razgovarali pre polaska.
– Alida, njoj je samo osamnaest godina i jedini način, na koji sam mogao da je privolim da se upiše na fakultet, bilo je da joj obećam letovanje u Spaniji. Tri nedelje sa tobom! Znam da nije trebalo dajoj dopustim da me učenju je, ali mi je već dosta problema sa njom. Isto tako, potpuno sam svestan da sam je strašno razmazio od kada joj je i majka umrla. Ti si uvek bila fer prema njoj i ponašala si se kao da ti je rođena sestra. Izgubio sam dve žene i svaka mi je ostavila kćerku. A, vas dve se razlikujete kao nebo i zemlja. I majke su vam bile različite! Ti si, Alida, kćer kojom čovek može samo da se ponosi: ozbiljna si i vredna, odlično napreduješ na poslu. Vima je prelepa kao i majka, ali je pomalo neozbiljna i površna. Zato sam želeo da upiše studije ne bi li shvatila da treba da se uozbilji i završi ono što je započela.
Alida je, naravno, popustila i pristala da pođe sa Vimom u Špamju. Htela je na taj način da ugodi ocu, da mu priušti makar malo sreće koje, kao da nikada u životu, nije ni imao.
Dok se kada punila vodom, Alida se polako svlačila. Onda se zagnjurila u toplu penu sve dok joj iz nje nije virila samo brada. Osećala je kako je obuzima smirenost ali je i dalje mislila na svoj sukob sa Virnom. Tek je sada počinjala da shvata kako se ona i njena polusestra razlikuju.
Slepi putnik
