Divljakuša

Karin je sedela naspram ujaka Bila, ispijajući lagano čašu izvrsnog „mozcla“, dok je pokušavala da skupi hrabrost da mu konačno saopšti ono Stoje već dugo smišljala.
Nije joj bilo lako. lako joj nije bio pravi ujak, već samo dalji rođak po majci, Bil Klever je bio njen poslodavac i njen staratelj i… njen prijatelj. Kako da mu saopšti daje odlučila da napusti sve i da ode iz Sidneja, posle svega što je učinio za nju? Osećaj krivice bio je veoma jak. Ali, morala je da mu kaže. Uzdahnula je duboko i počela.

• Ujko, ja… – Bil Klever jc podigao ruku i dao joj znak da prestane još pre nego što je stvarno počela.
• Neću ništa da čujem pre nego što završim ručak – rekao je strogo iako po prirodi nije bio strog.
  -Ali…
  Nije stigla dalje. Još jednom je odmahnuo rukom, a njegov strogi glas sasvim ju je zbunio.
• Rekao sam kasnije. Nije mi ni na kraj pameti da ovakav ručak pokvarim, slušajući tvoje priče o odlasku. Misliš da mije svejedno što si odlučila da se vratiš u divljinu i ostaviš me bez najbolje lične sekretarice koju sam ikada imao? – Govoreći to, osmehnuo joj se široko. – Sem toga, u narednih mesec dana neću ni da čujem o tvom odlasku. Moram prvo da ti nađem zamenu, a bez tebe neću da radim dok ne rešim problem sa Kulierom.
• Rešiš? Pa, ti ne znaš ni gde je on sada – odgovorila mu je Karin. – Znala bih ja šta bih sa uvaženim gospodinom Kulierom, ujka Bile… poslala bih ga da potraži nekog drugog izdavača i još bih mu naglasila da mi se više ne pojavljuje pred oči.
  Bil Klever je tužno odmahnuo glavom. – Eh, Karin, stvarno ste vi, devojke sa sela, čudo od naivnosti ponekad – uzdahnuo je. – A ja sam uvek verovao da ste mnogo pametnije od onih gradskih nalickanih
• praznoglavih lutkica. Koje još oterao gusku koja mu nosi zlatna jaja? Džekson Kulicr mi je doneo više novca od svih ostalih pisaca zajedno. I, učiniće to opet čim ga prođu ove lutke, ili već bilo šta što ga je nateralo da pobegne od sveta.

• Misliš li daje to u nekoj vezi sa Neridom Greg? Čitala sam u novinama da su raskinuli.
• Stvarno?
• Ne znam, tako piše. A, ako je to istina, onda nije ni čudo što beži od sveta. Istina, njega još nikada nisam videla, ali, Nerida je Iepotica.
  Bil Klever je prasnuo u smeh. – Može ona biti još poznatija glumica, još lepša i još bogatija, nikada moj Džek ne bi zbog nje bežao od ljudi i krio se u divljini. Ne znam šta je posredi, ali znam da Džek ne bi postupio tako ni zbog jedne žene. Bez obzira na to šta je u pitanju, nadajmo se da nije zaboravio da danas treba da mi donese rukopis.
• A šta ako se ne pojavi?
  -1 sutra je dan – slegao je ramenima Klever. – Sem toga, dan još nije prošao i osećam da ću se još dobro posvađati s njim pre odlaska kući. Džek je stara momčina, pravi vuk, nije to klinac koji bi izgubio glavu zbog neke suknjice.
• Sada mi više ne zvučiš tako ubedljivo kao pre nekoliko trenutaka – zadirkivala ga je Karin.
• Čuj, da si ti imala nešto s njim, umesto Što si petljala s onim Petersonom, zbog kojeg me sada napuštaš – boenuo ju je pravo u srce, jer zaista, posle neuspele veze s jednim od pisaca koji su radili za Bila, odlučila je da napusti grad i da se vrati u selo u kojem je živela pre nego što je izgubila roditelje – ja uopšte no bili verovao Kulieru, ali, siguran sam da nijedna druga devojka nije u stanju da tako smota moga Džeka. Ne da se taj.
• Ugušiću se od tvog poverenja u mene – odgovorila je kiselo. -Ali, nije ni važno. Platila sam svoju školu i sada bar znam da mi više nijedan pisac ne treba ni blizu.
• E, mala moja, pala bi ti kao proštac kad bi se Džek pojavio ovde i kada bi počeo da ti se udvara. Bolje bi bilo da ne donosiš nikakve preuranjene zaključke dok ga ne upoznaš.