Teslin začuđeno pogleda u čoveka koga nije pri metila sve dok nije progovorio.
Ja ću to poneti.
Hvala… mogu i sama. Trebalo je da ranije pripremi ključ, pomislila je u sebi.
Ja ne bih bio presrećan da mi se ta jaja razbiju ovde pred vratima – nasmejao se.
Teslin je znala da treba da se čuva nepoznatih muškaraca, naročito u ovom delu grada, ali kada je pogledala u to otvoreno, prijatno lice, morala je i protiv svoje volje da mu se osmehne.
Pa, hvala. Izgleda da mi je ključ pao na dno torbe.
On uze od nje torbe. Imao je snažne, lepe ruke, primetila je Teslin odsutno pre nego što je počela da traži ključ.
Evo ga! – uzviknula je zadovoljno i otključala vrata. Onda se okrenula nepoznatom.
Hvala – ponovila je, pruživši ruke da uzme svoje torbe.
Ne obraćajući pažnju na njen gest, on uđe u foaje zgrade.
Izgleda da idemo u istom pravcu. Za trenutak Teslin nije mogla da progovori od iznenađenja. Onda je slegla ramenima i pošla za njim.
Vi ne stanujete ovde – rekla je.
-Ne!
Sve što je bilo vezano za ovog čoveka, počev od odela do nonšalantne samouverenosti, govorilo je o otmenosti. Izgledao je kao daje stigao iz nekog luksuznog hotela na moru, jer mu je lice bilo preplanulo od sunca, lako nije poznavala sve svoje susede, Teslin je bila sigurna da on nije jedan od njih.
Idete li u posetu? – upitala ga je.
-Da.
Stigli su do vrata. Okrenula se prema njemu i opet pružila ruke da uzme torbu.
Ovde stanujem, još jednom hvala! On joj po drugi put ne predade torbu. Osmehujući se, rekao je.
Izgleda da idem vama u posetu.
Meni? – razrogačila je oči. Sada je prvi put osetila strah. Do sada je sve bilo u redu, ali, ona nije nikoga očekivala.
O, nije moguće – podigla je glavu i rekla odlučno.
Mora da ste pogrešili – dodala je Teslin.
Sada više nije pokušavala da uzme od njega svoje stvari. Neka ih drži! Ona će otvoriti vrata i brzo ući unutra. Zatim će vrata brzo zatvoriti da on ne može da uđe za njom.
Ja sam vas uplašio… žao mi je zbog toga – rekao je kao da joj čita misli.
Ljubavni romani online
Divlji leptir
Zovem se Vejn Nort, a poslali su me Džim i Meri Morison.
Na ove reći Teslin se skameni. Srce joj je snažno lupalo, a mozak grozničavo radio. On produži.
Nadam se da ste vi Teslin Morison?
Da, ja sam.
Smem li da uđem?
…Da! – odmahnula je.
Znači, stanovali ste ovde pre nego što je Alek nastradao?
Da, naravno! – dodala je još uvek zbunjena.
Kada su ušli unutra, ona uze svoje torbe i poče da sklanja kupljenu robu. To joj je pomoglo da se malo smiri. Došao je u ime Džona i Meri Morison. Ali, zašto sada? Zašto tako dugo posle Alekove smrti njegovi roditelji hoće ponovo da uspostave vezu sa njom?
Odavno stanujete ovde? Nije čula kada joj je prišao. – Nešto više od godinu dana rekla je setivši se da su ona i Alek za tri godine braka promenili toliko stanova da nije želela ni da ih se seća.
