Napolju je sijalo sunce. Lišće na drveću u malom parku na trgu kao da je živnulo. Ali, Teslin, koja je obično volela plavo nebo i prirodu, ovog puta nije se radovala lepom danu. Tri noći nije spavala i sada je jedva čekala da stigne kući. Razgovor sa Lindom malo joj je olakšao i pomogao da joj se u glavi neke stvari razbistre. Čak i da je želela da kaže Lindi istinu, ne bi umela rečima da izrazi svu složenost osećanja koja je Vejn Nort pokrenuo u njoj. Teslin je čak mislila da ih ni sama ne razume potpuno.
Uprkos one silne mržnje koja se rodila između Aleka i nje, ipak je tugovala posle njegove smrti, kao što bi tugovala za svakim bićem koje joj je nekada bilo drago. Njega je, Mr neko vreme, volela. A možda je ta sreća u početku bila samo obična zaslepljena zaljubljenost?
Jedino čega joj nije bilo žao bilo je što se njihov brak završio, jer takav odnos se više ne bi mogao produžavati. Da ga nije smrt prekratila, verovatno bi se razvali. I to vrlo brzo. Teslin se stresla pri sećanju na tu užasnu noć. Hoće li ikada uspeti da zaboravi sve te bolne i teške patnje.
Posle njegove smrti počela je da radi u obdaništu. To je bilo drugačije od svega što je do tada radila. Imala je manju zaradu, više obaveza, ali više zadovoljstva.
Divlji leptir
