Prof. dr Dejan Čubrilo, specijalista medicine sporta i profesor fiziologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, pruža detaljno objašnjenje o značaju pravilnog čišćenja organizma i razotkriva brojne mitove o detoksikaciji. Prema njegovim rečima, hrana koju ne varimo pravilno može postati plodno tlo za različite mikroorganizme kao što su bakterije, gljivice i paraziti, koji zatim stvaraju neprikladno okruženje unutar organizma.
Ključ za održavanje optimalnog zdravlja je upravo u tome da stvorimo unutrašnje okruženje koje neće pogodovati tim štetnim mikroorganizmima. Dr Čubrilo ističe da pravilna ishrana, uz adekvatnu hidrataciju i balansirane životne navike, igraju ključnu ulogu u održavanju zdravlja, te da samo tako možemo sprečiti pojavu mnogih zdravstvenih problema.
Profesor Čubrilo takođe objašnjava da vreme za čišćenje tela zavisi od individualnih potreba svake osobe. Na primer, ako primetimo simptome poput hroničnog umora, loše probave ili smanjenog imuniteta, to su znakovi da bi moglo biti vreme za detoksikaciju. On ističe da detoksikacija može značajno poboljšati opšte zdravlje i vitalnost, ali je važno prilagoditi je specifičnim potrebama organizma.
Takođe, dr Čubrilo se osvrće na česte zablude vezane za masnu jetru, naglašavajući da nije svaki slučaj masne jetre razlog za hitnu detoksikaciju. Prema njegovim rečima, masna jetra je stanje koje se javlja kod gotovo svih ljudi, ali to ne znači nužno da je potrebno podvrći je brzom detoksikaciji. Čubrilo objašnjava da povišen nivo insulina, koji je često prisutan u organizmima osoba sa masnom jetrom, doprinosi stvaranju masti u jetri. “Ako imate masnu jetru, a svi je imamo do određene mere, to znači da je vaš nivo insulina povišen, što je prirodan proces u telu. Insulin pomaže u regulaciji šećera u krvi i varenje, a kada je nivo insulina povišen, stimulira proizvodnju masti, uključujući holesterol,” objašnjava dr Čubrilo.
Zanimljivo je da profesor ističe i da povišen nivo holesterola nije nužno loš za organizam. “Loš holesterol, kako ga mnogi nazivaju, zapravo ima veoma važnu funkciju u organizmu. On je poput kamiona koji nosi holesterol do mesta gde je potreban za proizvodnju hormona. Bez ovog holesterola, naš organizam ne bi mogao pravilno da funkcioniše,” napominje profesor. Međutim, problem nastaje kada ovaj holesterol postane oksidovan, odnosno kada “zarđa”, što može dovesti do razvoja ateroskleroze.
Na kraju, dr Čubrilo ističe da povišeni holesterol nije uvek razlog za paniku, jer to može ukazivati na to da telo previše proizvodi holesterol ili da on nije pravilno izlučen. “Ako su vrednosti holesterola u rasponu od 6 do 6,5, to ne znači da je to ozbiljan problem, ali ukazuje da nešto u organizmu nije u ravnoteži, verovatno zbog povišenog insulina,” objašnjava. U tim slučajevima, preporučuje unos antioksidanata, konzumaciju većih količina voća i povrća, kao i kontrolu unosa šećera kako bi se održala ravnoteža insulina i prevencija daljih komplikacija.
BONUS TEKST
Jedna od najzanimljivijih činjenica o ljudskom mozgu je da je on najenergetičniji organ u tijelu, iako čini samo oko 2% ukupne tjelesne mase. Iako je relativno mali u odnosu na ostatak tijela, mozak troši čak 20% ukupne energije koju organizam koristi. To znači da, čak i kada smo u mirovanju, mozak je u stalnom procesu obrade informacija, održavanja osnovnih funkcija i upravljanja našim tijelom.
Mozak je izuzetno aktivan i složen organ koji ima oko 86 milijardi neurona, a svaka od tih stanica može biti povezana s tisućama drugih, stvarajući nevjerojatno složene mreže. Ove neuronske mreže omogućuju nam da učimo, pamtili, razmišljamo i reagiramo na okolinu. Možda najzanimljivije je to da mozak ne prestaje stvarati nove neuronske veze tokom cijelog života, što znači da je uvijek sposoban za učenje i prilagodbu, čak i u starijoj dobi.
Zanimljivo je i da se mozak tijekom sna “čisti”. U tom periodu, stanice mozga smanjuju svoj volumen, što omogućava mozgu da ukloni toksine koji su se nakupili tokom dana, čime se održava njegova dugoročna funkcionalnost.
