Medison Ford se nemirno okretala. Čovek kojeg je očekivala nije dolazio.
– Ako se ne pojavi za pet minuta, odlazim! – ljutito promrmlja sebi u bradu. – Ionako me čeka mnogo posla.
Seti se kako je Aronu rekla da ide u kupovinu i postidi se. Njen poslodavac je bio širokogrud i plemenit čovek. U njoj se nešto bunilo što ga iskorištava.
– Šta mi je bilo? Kako je uopšte došlo do toga da se nađem ovde?
Doktor je mogao da zakaže sastanak na drugom mestu.
Nevozno je kršila prste. Nije ni primetila kako se gosti sa susednih stolova okreću i začuđeno je posmatraju kako govori sama sa sobom.
U ovo doba dana restoran “Chalet” uvek je bio pun. Smešten na prelepoj padini Mount Rovala, nudio je mir i tišinu planinskih predela.
– Hoću li ga uopšte prepoznati? Ester je bila sva raznežena kad je govorila o njemu. Što je najgore, mogli bi ljudi da pomisle da sam došla na ljubavni sastanak, a ne na poslovni dogovor.
Baci pogled kroz veliki prozor koji se protezao preko celog zida.
Divan vidik zaustavi joj dah. Široka planinska tratina pružala se nizbrdo, prošarana čvornovatim hrastovima i ponosnim javorima. Trava je bila tako gusta da su se pešačke staze jedva nazirale. Vetar je lagano tresao krošnje stabala. Zlatnožuto lišće lepršalo je vazduhom i donosilo miris jeseni. U daljini se beleo grad. Stakleno-betonski neboderi parali su nebo. Medison nesvesno potraži očima zgrade univerziteta. Tamo je stanovala sa svojom prijateljicom, bolničarkom Ester Ridli. Priseti se njihovog nedavnog razgovora.
