Rak želuca je ozbiljna i potencijalno opasna bolest koja može da se razvije u bilo kojem delu želuca. Ovo maligno oboljenje najčešće pogađa mukozni sloj želuca, a tip raka koji je prisutan u čak 95 odsto slučajeva je adenokarcinom. Iako se smatra da je rak želuca uopšte teška bolest, važno je napomenuti da ovaj tip raka može biti uspešno izlečen ako se otkrije u ranoj fazi. Rana dijagnoza igra ključnu ulogu u njegovom lečenju, jer što se bolest otkrije kasnije, to su šanse za uspešan tretman manja.
Jedan od glavnih problema kod raka želuca jeste to što se simptomi vrlo često ne prepoznaju na vreme, jer su nespecifični i mogu se lako pomešati sa manjim problemima u vezi sa varenjem. Prof. dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog, objašnjava da rak želuca, kao i mnoge druge vrste karcinoma, u velikom broju slučajeva prolazi potpuno asimptomatski, barem dok ne dođe do kasnijih faza.
– “Čovek može da oseti simptome gornje dispepsije, koji su uobičajeni i koji se često pogrešno tumače kao običan poremećaj varenja. Međutim, ovi simptomi ne moraju nužno značiti da je u pitanju maligna bolest, ali, nažalost, iza njih ponekad može da stoji upravo rak želuca,” – naglašava dr Tarabar.
Među najčešćim simptomima koji mogu ukazivati na rak želuca su osećaj rane zasićenosti, bolovi u trbuhu nakon jela, mučnina, nagoni na povraćanje, gorušica, gasovi i nadimanje. Iako su ovi simptomi povezani sa želucem i varenjem, nisu specifični za rak i često su prisutni kod mnogih ljudi, bez ozbiljnijih posledica. Stoga, veći broj ljudi ne pomišlja da bi iza tih simptoma mogla da stoji ozbiljna bolest.
Međutim, stručnjaci savetuju da se simptomi koji se javljaju učestalo i produženo ne zanemaruju, jer ukoliko su uz njih prisutni i drugi simptomi kao što su teškoće sa gutanjem, anemija, smanjen apetit i prekomerni gubitak težine, postoji mogućnost da je bolest već u uznapredovaloj fazi. U takvim slučajevima, javlja se i crna ili katranasta stolica, kao i povraćanje krvi, što ukazuje na ozbiljan problem.
Za dijagnostiku raka želuca ključna je gastroskopija, dijagnostička metoda koja omogućava direktni pregled želuca i uzimanje uzorka tkiva (biopsije) kako bi se potvrdio malignitet. Patohistološka analiza uzorka potvrđuje da li je u pitanju karcinom, a zatim se procenjuje operabilnost tumora, što zavisi od njegove lokacije i stadijuma bolesti. Skener abdomena se takođe koristi kako bi se utvrdila proširenost bolesti, što je ključno za planiranje daljeg toka lečenja.
Kada je rak želuca lokalizovan samo u želucu i nije se proširio na druge organe kao što su trbušna maramica ili jetra, lečenje obuhvata hirurški zahvat – resekciju dela želuca. U određenim slučajevima, preoperativna terapija može uključivati neoadjuvantnu hemioterapiju, koja pomaže da se tumor smanji pre nego što se izvede operacija. Rezultat operacije često uključuje uklanjanje regionalnih limfnih žlezda, jer one igraju ključnu ulogu u određivanju proširenosti bolesti.
Minimalni broj limfnih žlezda koje treba odstraniti je 25. Nakon operacije, dodatna postoperativna hemioterapija primenjuje se ukoliko patohistološki nalaz pokaže da su maligni tumori prisutni u limfnim čvorovima.
Nažalost, veliki broj pacijenata sa rakom želuca sazna za bolest tek kada se bolest već proširila, odnosno kada je rak u metastatskoj fazi. U tom slučaju, lečenje se svodi na hemioterapiju koja može da pomogne u smanjenju simptoma i produžavanju života. Poslednjih godina, biološka terapija postala je značajan napredak u lečenju metastatskog raka želuca, jer se kombinuje sa tradicionalnim citostaticima kako bi se postigao bolji rezultat.
Osim što je rano otkrivanje ključno za lečenje raka želuca, takođe postoje i preventivne mere koje mogu smanjiti rizik od razvoja ove bolesti. Uz adenokarcinom, najčešći tip raka želuca, postoje i drugi tipovi karcinoma želuca, uključujući limfome i GIST (gastrointestinalne stromalne tumore), iako su oni mnogo ređi. Iako nije moguće potpuno sprečiti nastanak raka želuca, postoji nekoliko faktora koji mogu smanjiti rizik.
– “Uravnotežena ishrana, održavanje zdrave telesne težine, smanjenje konzumacije crvenog mesa, mesnih prerađevina i suhomesnatih proizvoda, kao i redovna fizička aktivnost mogu značajno doprineti smanjenju rizika. Takođe, izbegavanje velikih količina alkohola i pušenja ključni su faktori u prevenciji,” – ističe dr Tarabar. Pored toga, infekcija bakterijom Helicobacter pylori, koja se smatra faktorom rizika za razvoj raka želuca, takođe treba biti uzeta u obzir.
Iako je napredak u dijagnostici i lečenju raka želuca neosporan, i dalje je prisutan problem niske kulture preventivnih pregleda. Za razliku od zemalja kao što je Japan, gde preventivni pregledi omogućavaju dijagnostikovanje raka želuca u ranoj fazi, kod nas je praksa preventivnih pregleda još uvek nedovoljna. U Japanu, čak 60% slučajeva raka želuca dijagnostikuje se u ranoj fazi zahvaljujući redovnim kontrolama, dok u našoj zemlji, uprkos napretku u medicinskim tehnologijama, pacijenti često dolaze sa uznapredovalim stadijumima bolesti.
– “Rak želuca se razvija postepeno, što znači da može da traje i nekoliko godina pre nego što se simptomi ozbiljno manifestuju. To je razlog zašto je od suštinskog značaja obavljati redovne preventivne preglede, jer samo oni mogu omogućiti ranu dijagnozu i povećati šanse za uspešno lečenje,” – zaključuje dr Tarabar.
