Kineski majstor borilačkih veština i učitelj tradicionalnih metoda zdravlja, Mu Jučun, postao je poznat širom sveta zahvaljujući svojim savetima o jednostavnim, ali delotvornim vežbama koje se mogu praktikovati svakodnevno.
Njegov pristup je zasnovan na prirodnim metodama, a naročito naglašava značaj masaže tela, pokreta i tehnika koje podstiču cirkulaciju i oslobađaju organizam od napetosti i toksina. Na jednom od svojih seminara govorio je o vrlo jednostavnoj vežbi koju, prema njegovim rečima, mnogi ljudi u Kini svakodnevno praktikuju.
U parkovima širom Kine često se može videti prizor starijih ljudi kako sede ili stoje u opuštenoj atmosferi i udaraju sebe po različitim delovima tela – kolenima, rukama, vratu ili stopalima. Na prvi pogled to može izgledati neobično, ali zapravo se radi o drevnoj tehnici samomasaže tapkanjem, za koju Kinezi veruju da ima višestruke koristi po zdravlje.
Prema rečima Mu Jučuna, ovakvo tapkanje nije nikakav mistični ritual, već jednostavna i korisna vežba. Mnogi ljudi u Kini, posebno stariji, dnevno naprave i do pet stotina takvih pokreta, a često i više. Osnovna ideja je da tapkanjem aktiviramo biološki značajne tačke na telu, pospešujemo protok energije i podstičemo snabdevanje tkiva hranljivim materijama.
Ova tehnika, objašnjava majstor, pomaže organizmu da se oslobodi toksina i da se „probudi“. Ujedno doprinosi boljoj cirkulaciji i jačanju imunog sistema. Kinezi veruju da na telu postoje brojne energetske tačke koje je moguće aktivirati dodirom ili blagim udarcima, pa tapkanje postaje način da telo dobije dodatnu snagu i ravnotežu.
Da bi vežba imala pravi efekat, važno je pronaći svoj ritam. Preporučuje se izvođenje uz mirnu i prijatnu muziku, jer zvuci utiču na nervni sistem i hormone. Kada je čovek smiren i opušten, njegovo telo reaguje povoljnije i lakše prihvata promene. Mu Jučun naglašava da nije presudno odakle počinjete sa tapkanjem – možete krenuti od ruku, grudi, leđa ili stomaka – ali ističe da su kolena posebno važna, pa njima treba posvetiti više pažnje.
Sam osećaj tokom izvođenja vežbe je prijatan i opuštajući. Udaranje ne treba da bude snažno, već blago, onoliko koliko vam prija. Čak i lagani pokreti aktiviraju energetske procese u telu. Najčešće se tapkaju kolena, stomak, potkolenice, stopala i dlanovi. Tapkanje dlanom o dlan posebno se ističe kao jednostavan način da se otkloni osećaj umora.
Ako se tokom vežbe oseti zamor u rukama, preporučuje se da napravite kratku pauzu. Tokom tog odmora dovoljno je protrljati dlanove jedan o drugi, kao da perete ruke, čime se ponovo aktivira toplotna i energetska cirkulacija. Na taj način vežba postaje i dinamična i prijatna, bez osećaja opterećenja.
Majstor savetuje da se uradi oko hiljadu tapkanja dnevno, podeljenih u dve serije po petsto pokreta, ali naglašava da broj nije najvažniji. Suština je da se vežba radi onoliko koliko prija i da se izvodi redovno. Postepenim usvajanjem ove navike, telo se navikava na ritam i počinje da reaguje pozitivno.
Zanimljiv dodatak ovoj praksi je i korišćenje afirmacija. U Kini se uz tapkanje često izgovaraju jednostavne i kratke rečenice poput: „Zdrav sam“, „Dobro se osećam“ ili „Moje telo je snažno“. Veruje se da kombinacija pokreta i pozitivnih misli deluje na poboljšanje emocionalnog stanja, jačanje samopouzdanja i osećaj unutrašnje ravnoteže.
Na ovaj način, tapkanje postaje više od obične fizičke vežbe – ono prerasta u ritual koji spaja telo i um. Dok udarci stimulišu cirkulaciju i energiju, afirmacije jačaju unutrašnju volju i psihološku stabilnost. Ova jednostavna tehnika zato može biti korisna ne samo starijima, već i svima koji žele da očuvaju vitalnost i smanje stres.
Mu Jučun često napominje da u savremenom svetu, gde ljudi mnogo vremena provode sedeći i pod stresom, male navike mogu imati ogroman značaj. Tapkanje ne zahteva posebnu opremu, prostor niti dugotrajnu pripremu – dovoljno je nekoliko minuta dnevno i želja da se posvetite sebi. Upravo u tome leži njegova snaga i razlog što je ova praksa opstala vekovima u kineskoj tradiciji
