Pjevačica Jasna Šćepanović otvorivši dušu pred jednim medijima istakla je kako joj “nikakva priča, a posebno navodna veza sa Duškom Tošićem, nije bila potrebna da bi se za nju čulo”.
Kako je objasnila – to bi se svakako dogodilo “zbog situacije kad su potegli pištolj u kafani na nju”.
Što se Tošića tiče, toga joj je više preko glave.
– Muka mi je više od spajanja sa njim. Nisam težila ka tome da mi nešto donese, samo sam ispričala da sam ga srela. Odjeknulo je kao se ne znam šta desilo. Moje ime bi svakako odjeknulo zbog situacije kad su potegli pištolj u kafani na mene. Nisu mi bile potrebne priče sa Duškom. Možda je i zanimljvio da kažem da su me na jednom nastupu pomešali sa drugom pevačicom koju je neko hteo da tuče. Posvađali su se vlasnik kluba i moja koleginica, a imale smo iste jakne. Dobila sam batine ni kriva, ni dužna. Udario me je vlasnik kluba. Bila sam kolateralna šteta. Klepio me je po glavi. Bilo je još situacija, ali hajde, nećemo detaljisati o tome dalje. Taj čovek mi se izvinio kasnije – za „Alo“ je ispričala Jasna, koja iako je završila ekonomiju, oduvijek je znala da će krenuti drugim putem.
– Završila sam Ekonomsku školu. Dokazala sam sebi da uvek mogu više od onoga što se nameće. Počela sam da zarađujem još kao mala. Prodavala sam sladolede da skupim pare. Nisam bila svoja u Kolašinu i znala sam da ću naići na osudu ukoliko tamo počnem pevačku karijeru. Smatrala sam da mogu više, te da u malom gradu ne mogu da napredujem – kazala je onda ona, dodajući da je njena porodica bila jako ljuta kada je ona rešila da svoju sreću potraži u drugoj državi.
– Osuda je bilo i kada sam otišla u Istanbul. Kada sam otišla u Tursku, porodica mesecima nije govorila sa mnom. Išla sam korak po korak, budući da nisam želela da mi iko pomaže na mom putu ka uspehu – rekla je pjevačica za pomenute medije.
Podsjetimo, Jasna se nedavno našla u fokusu prvi put progovorivši o tome kako već dve i po godine živi bez sina Deniza kog joj je, kako je objasnila, kidnapovao bivši partner, piše 24sedam
Kada ga je otac odveo od majke, Deniz je imao tek nešto više od dve godine.
– Dve i po godine smo na sudu i moj bivši partner ima privremeno starateljstvo, na šta sam ja uložila žalbu. Deniz sada ima pet godina. Dve i po godine pokušavam da vratim svog sina. On je u međuvremenu dobio starateljstvo, pa je ono obarano i sada smo i dalje na sudu za starateljstvo. Bez obzira na sudsku presudu, ja dete viđam, ali i čujem, isključivo kada njemu to odgovara i uvek uz njegovu prisutnost ili nekog njegovog. Desi se da ne vidim dete po par meseci. Onda uzme telefon i snima dete od dve i po godine kako grli njegovu bivšu suprugu, sa kojom nije mogao da ima dece i sa kojom se u međuvremenu pomirio i zove je mama, pa mi onda taj video pošalje. Do te mere me je takvim stvarima dovodio do ludila, da sam ja u jednom periodu pomišljala da se ubijem – kazala je, između ostalog, vidno potresena Jasna.
Tu se, međutim, nije i zaustavljala.
– Vrhunac svega se desio u februaru, kada je moj rođeni brat oboleo od leukemije. Molio me je da mu dovedem Deniza da ga vidi poslednji put. Iako u tom trenutku nisam imala kontakt sa njim, a ni sa detetom, napisala sam mu poruku u kojoj sam ga zamolila da ostavimo sve po strani i zaboravimo sve što se desilo, da dovede Deniza u Beograd, gde se Mihailo lečio, jer želi da ga vidi poslednji put, da bude čovek i uradi to, pa neka ga onda ponovo vrati u Makedoniju. On je samo pogledao poruku i nije ništa odgovorio. Moj brat je umro nekoliko dana posle toga – rekla je u emisiji „Beležnica duše“.
