Nutricionistkinja Milka Raičević otkriva da nepravilno oprano voće može sadržavati ne samo pesticide već i bakterije i sitne insekte koji se ne mogu uočiti golim okom. Pravilno pranje voća je jednostavno, ali zahteva više pažnje i vremena nego što mislimo.
U današnjem ubrzanom načinu života, često se oslanjamo na rutinske navike, verujući da znamo kako da obavimo i najjednostavnije stvari – poput pranja voća. Međutim, stručnjaci iz oblasti ishrane upozoravaju da je način na koji većina ljudi pere voće najčešće pogrešan i, što je još važnije – potencijalno opasan po zdravlje.
Nutricionistkinja Milka Raičević, poznata po svojoj posvećenosti zdravim životnim navikama i preventivnoj medicini, podelila je dragocen savet o tome kako bi trebalo pravilno prati voće pre konzumacije. Njen savet može pomoći da se izbegnu neželjene posledice, kao što su trovanje hranom, unos štetnih hemikalija i razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema.
Površno pranje nije dovoljno
„Mnogi ljudi veruju da je dovoljno samo isprati voće pod mlazom vode na nekoliko sekundi i da je to sasvim dovoljno da se odstrane prljavštine i pesticidi. Nažalost, to nije tačno“, naglašava Raičević. Ispostavlja se da brzinsko ispiranje, koje većina nas svakodnevno praktikuje, ne uklanja sve nečistoće, bakterije, pesticide, pa čak ni sitne insekte i crviće koji se mogu zavući u pore i pukotine ploda.
Pravilna procedura pranja voća
Nutricionistkinja daje precizne korake koji bi trebalo da postanu standard prilikom pranja bilo koje vrste voća:
Prvo ispiranje: Plodovi se prvo stavljaju pod mlaz hladne tekuće vode i dobro se ispiraju s obe strane. Ovo uklanja površinske nečistoće poput prašine, zemlje i manjih tragova pesticida.
Potapanje u blago kiselu vodu: Nakon toga, voće bi trebalo potopiti u rastvor vode i prirodne kiseline – najčešće sirćeta ili limunovog soka. U ovom rastvoru voće treba da stoji najmanje 15 do 20 minuta. Tokom ovog vremena, eventualni sitni insekti, crvići ili skrivene bakterije mogu isplivati na površinu, čime se plod dodatno čisti.
Ponovno ispiranje: Nakon kiselog rastvora, voće se još jednom temeljno ispira pod mlazom vode kako bi se uklonili svi ostaci rastvora i nečistoća.
(Po izboru) Potapanje u rastvor sa sodom bikarbonom: Za dodatnu zaštitu, naročito ako se voće konzumira sa korom (kao što su jabuke, grožđe, trešnje ili jagode), može se potopiti u vodu sa dodatkom sode bikarbone. Ovo pomaže u neutralisanju ostataka pesticida koji se mogu zadržavati i posle pranja.
Nutricionistkinja napominje da soda bikarbona nije obavezna ako je voće prethodno temeljno oprano i potopljeno u kiseli rastvor. Ključ je u pažnji i temeljnosti, a ne u brzopletosti.
Zašto je sve ovo važno?
Nedovoljno oprano voće može sadržati opasne mikroorganizme poput E. coli i Salmonelle, koje mogu izazvati ozbiljne stomačne tegobe, povraćanje, dijareju i čak teške infekcije kod dece, trudnica i osoba oslabljenog imuniteta. Pored toga, ostaci pesticida na kori voća povezani su s dugoročnim negativnim posledicama po zdravlje – od hormonskih poremećaja, smanjenja plodnosti, do potencijalnog razvoja hroničnih bolesti, uključujući i kancerogene procese.
Voće poput jabuka, jagoda, borovnica, trešanja, grožđa i šljiva, koje se najčešće jede sa korom, zahteva poseban tretman. Njihove kore lako zadržavaju hemikalije i nečistoće, pa je temeljno pranje posebno važno. Takođe, sitne pukotine i neravnine na površini plodova idealno su mesto za zadržavanje bakterija.
Zaključak: Zdravlje je u detaljima
Iako se pranje voća na prvi pogled čini kao trivijalna navika, ona zapravo može imati dalekosežan uticaj na zdravlje celokupnog organizma. Ulaganjem samo nekoliko dodatnih minuta u pravilno pranje voća, značajno se smanjuje rizik od infekcija i unošenja štetnih materija.
Saveti nutricionistkinje Milke Raičević predstavljaju važan podsetnik da je prevencija ključ zdravlja, i da se svaka sitnica – pa i način na koji peremo voće – računa. Sledeći put kada poželite da zagrizete sočnu jabuku ili osvežavajuću jagodu, setite se: nekoliko minuta više pažnje može značiti veliku razliku za vaše zdravlje.
