Sećaš li se predivnih zabava koja si mi orga-nizovala kada sam bila mala? – Felon Garbo se nasmešila svojoj sestri. – A danas mi nije rođendan i nema razloga za slavlje. Ne vraćam se kući kao pobeđnik, pre će biti kao neko ko je pao u nemilost.
– Ne ludiraj se – usprotivila se Brenda posmatrajući Felonine blede obraze. -Ako ti je baš stalo do toga Šta ljudi pričaju, reci im da je tvoja firma smanjila broj zaposlenih.
Felon je odmahnula glavom.
– Nemoj misliti da vest još nije stigla do Hongkonga – suze su zamutile pogled.
– Pa dobro, većina zna. Ali nikoga nije briga. Svi su na tvojoj strani – Brenda je pokušavala da je ohrabri. – A ti si opet kod kuće gde i pripadaš. To je dovoljan razlog za slavlje.
Uprkos brigama, Felon je morala da se nasmeši zbog sestrine odlučnosti.
– A koga si pozvala?
– Uobičajeno društvo. Ne poznajem sve tvoje prijatelje, prošle su četiri godine. Znam da si nekada bila bliska s Voltom Brajtonom. On će doći, kao i mnogi drugi. Nekih ćeš se setiti, ali neke ne poznaješ.
Brenda i njen suprug imali su veliki krug prijatelja i Felon je to znala. Prise-tila se Volta, on je bio njena prva tinej-džerska ljubav. Slabije se sećala njegovog lika nego lika momka koji im je tada sve pokvario.
– Da li još uvek organizujete zanimljive partije? – upitala je. – Ili ste u braku postali ozbiljni i dosadni? Bračni parovi koje sam upoznala u Australiji bili su mnogo konzervativniji od vas… – Felon je ućutala.
– I dalje smo otvoreni za sve, zato ne moraš da se plašiš da će naši gosti biti šokirani tvojom avanturicom.
– Ne plašim se, ali nisam spremna za radoznale poglede i pitanja. O tome ne želim da razgovaram. Ali kunem se da ništa nisam rekla ili učinila što bi izazvalo gospodina Šina.
– Naravno da nisi, draga.
Ni levo ni desno
