“U toj kući nije sve kako treba, dete”, rekla joj je ona još jednom pre nego što je Alisa izašla iz kočije.Posle pola sata udarala je metalnom alkom na ulazna vrata. Nadala se da će uskoro neko doći i otvoriti joj, jer ako se to ne desi, pretila je opasnost da pokisne do gol kože. Stresla se. Odolela je iskušenju da u torbi potraži pismo gospodje Hil i proveri da nije pogrešila adresu. Zamak je delova skoro napušteno, sivo i zlokobno. Ubedila je sebe kako joj to previše ne smeta. To je samo utisak zbog lošeg vremena i tmurnog jesenjeg sumraka. Uslovi iz oglasa na koji se javili bili su prilično dobri, a ona odlučna da zaradi platu i obezbedi Suzani školovanje.Ne može je sada ništa zaustaviti u toj nameri.
