Grof Fransoa Fonblan sedeo je u velikoj sobi za prijeme u svom zamku i sa dosadom gledao kroz prozor. Njegovi ljudi stajali su okolo. Vrata se otvoriše.
– Šta je bilo Gankure, reci?
– Gospodine grofe, došao je neki seljak. Hoće da vas vidi.
– Oteraj ga. Nemam vremena – odgovori mladi grof sa dosadom, čisteći lenjo oružje prostrto po stolu. Trebalo bi da više jaše. Već se previše ulenjio.
Odela su mu otesnela. Previše jede i pije, a premalo se kreće na čistom vazduhu. Što je prava šteta, jer je to
jedina zabava ovde na imanju u provinciji. Da li da pozove neku od svojih ljubavnica da ga poseti? Čini mu se da mu je i ta vrsta razonode dosadila. Prokleta dosada. Ne može nikako da je se reši.
– Već sam pokušao. Neće da ide.
– Zanimljivo. Šta hoće? – upita grof nezaintresovano. “Još nemam ni 30 godina, a već patim od hronične zasićenosti“, pomislio je iznervirano.
– Ne znam, neće sa mnom da razgovara. Traži vas. Ovaj… doveo je neku devojku.
– Kakvu devojku? – podiže obrvu grof i dalje slabo zainteresovan. Ovde u selu nema lepih devojaka. Sve su ogrubele od teških radova, nemaju ni telo ni duh koji bi ga zainteresovali.
***
– Da ih uvedem? – upita Gankur koji je već osetio promenu raspoloženja svog gospodara i prijatelja.
– Ne znam. Neka uđe prvo on. čekaj malo. Kakva je devojka? Je li lepa? – osetio je da je postao malo usamljen ovde. Odavno nije imao žensko društvo. Od prošle nedelje. To je zaista loš znak, ako zbog usamljenosti ili dosade spadne na seljančice.
– Najbolje će biti da sami vidite – neodređeno reče grofov upravitelj.
– Gankure, ti si mi najbolji prijatelj, šta misliš o ovome? – upita grof, malo bolje raspoložen.
– Videćemo. Najverovatnije je neki od onih lukavih seljaka, koji se nada da će vam podmetnuti neku prljavu, seosku devojku za ljubavnicu, a da ga vi za to bogato nagradite ili makar oprostite dugove.
– Baš sam i ja to pomislio. Primiću ih oboje. Želim da se danas malo zabavimo.
U veliku sobu za primanje ubrzo uđoše omanji, debeli čovek, sa masnom proređenom kosom. Vukao je za sobom devojku u mrkoj, prljavoj haljini. Grof ostade da sedi, malo razočaran. Nisu ostavljali naročito impresivan utisak. Čovek jeste izgledao lukavo, kao što je i očekivao. Doduše, pretpostavljao je da će i devojka biti prljava i ne naročito privlačna, ali ipak oseti razočarenje što je po tom pitanju bio u
pravu. Ovi su bili najgori do sada. Brzo će ih izbaciti.
– Dakle? – upita on malo oholo.
