Sumrak je već počeo da se spušta na šumarak blizu parohijske kuće. Džilijen Blešet zažalila je, još pre pet minuta, što je ovako kasno pošla u, kako je mislila, prijatnu šetnju kasnog prolećnog popodneva.
– Dakle, gospođice, vi odbijate moju ponudu? – mladićevo lice oblilo je gnevno rumenilo. On joj priđe jedan korak.
Džilijen je pretpostavila da bi ovaj razgovor mogao biti neprijatan.
I dalje je pokušavala da ostane pribrana i ljubazna, da Luku Setonu objasni zašto ne može i ne želi da se uda za njega.
Stajali su na rubu šume koja je delila njegovo imanje od parohijske bašte. Konja je nemarno privezao za obližnju granu, i sada je stajao sasvim pored nje, suviše blizu za pristojan razgovor. Mogla je na licu da oseti njegov dah, ljutit i zahtevan. Pokušala je da neprimetno uzmakne još koji korak, ali nije vredelo. Luk je skinuo šešir i sada se
nadnosio nad njom, uvređen i besan.
– Zaista mi je žao ako sam vas na bilo koji način dovela u zabludu. Oprostite… – počela je, ali on je zgrabi za ruku i grubo privuče sebi, unoseći joj se u lice.
– Ta vaša objašnjenja ništa ne vrede, gospođice – reče on tiho. Ovaj ton zvučao je još opasnije od njegove vike. Ni najmanje nije sumnjala u to da je on čovek koji je spreman da svoje pretnje sprovede u delo.
Ona pokuša da izvuče ruku, ali njegov stisak je bio jak. Nije gubila nadu da će se ova rasprava završiti na neki ipak, pristojan način. Luk Seton bio je najbolja prilika u okolini i smatrala je da, i pored razočaranja zbog njenog odbijanja, treba to dostojanstveno da podnese. A za slučaj da to ne bude istina, moraće da se pobrine da mu pobegne. On je. ipak, bio tipičan primerak bogatog mladog naslednika, koji misli da ostali postoje samo da bi njemu ugodili. Verovatno mu zbog toga ovo tako teško pada. Navikao je da dobije sve što poželi, ma šta to bilo.
