Bilo je šest sati kada se Tara probudila. Pospano se protežući, polako je otvarala oči. Ispustila je uzdah nezadovoljstva osetivši miris cigareta i crnog vina.
Bila je ljuta na Stefana što je sinoć nenajavljeno doveo prijatelje kod nje i što je veče koje je planirala da provede odmarajući se uz dobru knjigu, pretvorio u žurku. Nevoljno se izvukla iz kreveta i pošla prema prozoru. Podigla je roletnu i otvorila ga. Zapljusnula ju je kiša, i ona se osećala kao da je stala pod hladan tuš. Stresla se i ubrzo zatvorila prozor. Nekoliko trenutaka je stajala i posmatrala krošnje drveća koje su se savijale pod naletima vetra. Bilo je leto i iznenađujuće hladno za to doba godine. Okrenula se i pogledom prešla po sobi u kojoj je sve podsećalo na sinoćnu sedeljku. Sve manje je imala strpljenja za Stefanovo ponašanje.
Hiljadu puta ga je molila da joj ne priređuje takva iznenađenja i hiljadu puta joj je on, uz svoj najšarmantniji osmeh, obećao da neće. Tara je volela njegov šarm i vedar duh, ali je ponekad želela da je ozbiljniji i odgovorniji. Znali su se od detinjstva. Dugo su bili prijatelji i nekako joj je bilo normalno kada je to prijateljstvo preraslo u nešto dublje. Radio je na televiziji kao sportski novinar. Voleo je svoj posao i bio jedan od najboljih komentatora. Kada su ga obavestili da će putovati u Brazil da prenosi svetsko prvenstvo u fudbalu, poželeo je da to proslavi, ne obazirući se na Tarine planove. Ta njegova sebičnost dovodila ju je do ludila. Bio je omiljen u društvu i imao stalnu potrebu za izlascima i zabavama. Prijatelji su na njihovu vezu gledali kao na idealnu, ne znajući koliko je Tari trebalo stpljenja i tolerancije da sa smeškom prelazi preko njegovog nezrelog ponašanja. Zadovoljno je odahnula pri pomisli da umalo nije popustila pred njegovom molbom da žive zajedno. To je bila i jedina stvar u kojoj je istrajala kada je on u pitanju. Koliko god da ga je volela, nije još želela da se odrekne svoje slobode i samostalnosti.
