Zamak u šumi

Na prilazu ispred kuće stala je neka kočija. Izabela Diboa podiže pogled sa svojih nota da bi videla kako njena sestra Mari napeto osluškuje zvuke sa ulice. Izabela sa tugom pogleda njene krupne, plave, slepe oči. Kakva šteta, biti obdaren takvom lepotom, a nemati mogućnost da nikakvu lepotu oko sebe i sami vidite. Mari, njena prelepa mlađa sestra, zlatnoplave kose i krupnih, plavih očiju, bila je slepa od rođenja. U jednom kratkom deliću sekunde, po to zna koji put, Izabela se ponadala da će Mari nekim čudom progledati ali— to se ni sada nije desilo. Zadržala je dah, proučavajući krišom…

Pridruži se da bi vidio ostatak.
Uloguj se Pridruži se