– Nisi još ni videla sobe na spratu.- Videću to kada raspakujem stvari.- Fejt. želim da budeš sigurna da ti se kuća dopada – rekao je Džefri i pomilovao je po obrazu. – Ne bih želeo da se pokaješ što si pristala da je iznajmiš. Uostalom, odlučila si da ostaneš ovde sama tri meseca.- Da. Rešila sam da neko vreme živim sama, jer je to jedini način da se na miru bavim pisanjem – objasnila mu je Fejt. – Samo se pitam da li bi vlasnik bio saglasan da mi ti izdaš njegovu kuću?
– Siguran sam da ne bi imao ništa protiv – odgovorio joj je Džefri.
-Vlasnik u njoj stanuje samo zimi i dolazi ovamo samo povremeno. Više voli da neko stanuje u njegovoj kući nego da bude prazna. Obećao sam da ću voditi računa o svemu do novembra, ali mi je iznenada iskrsao posao u Vilmingtonu. Znaš i sama koliko mi je to važno, sestrice.Fejt je znala da treba da bude oprezna kada ima posla sa Džefrijem, ali je lepota kuće toliko opčinila da je želja da ostane u njoj preovladavala. Bez mnogo razmišljanja pristala je da potpiše ugovor o zakupu i da plaća hiljadu dolara zakupnine svakog meseca.
– Ništa ne brini, Džefri. 0 svemu ću voditi računa – rekla mu je.
– Da li želiš da prenoćiš ovde noćas?
– Ne. Već sam nabavio karte, Fejt Ti ćeš morati da požuriš do prodavnice. Frižider je prazan.
– Požurio je da uzme svoj prtljag. Ni na pamet mu nije palo da se ponudi da pomogne Fejt da odnese gore svoje…
