Megi Reli je naglim pokretom ruke pomerila naočare sa svojih azurnoplavih očiju. Ĉitala je izveštaj po ko zna koji put, ne verujući u ono što vidi. Da li je moguće je da novi direktor kompanije „Skots konstrakšn” moţe da, na mesto sekretarice, umesto osposobljenog kandidata postavi jednu plavušu, koja jedva ume da stenografiše?
Što je više razmišljala o sitnim govorkanjima o Brendonu Skotu, sve se više uveravala da on u svojoj kancelariji ţeli samo korpulentnu sekretaricu i ništa više.
Usne su joj se nervozno stezale dok je guţvala papir. Pošto ga je bacila, odlučno krenu prema vratima. Kao šef sekretarskog odeljenja, morala je voditi računa da na svako mesto bude postavljena odgovarajuća osoba. Ovog puta, direktor nije prihvatio njen predlog.
Sa dvadeset i pet godina, Megi je zbog izrazitog talenta i sposobnosti zasluţeno dobila posao. Bila je ponosna na svoj uspeh. Sada je, kratkim, odlučnim korakom, prilazila kancelariji potpredsednika Hauarda Jensena.
Ušla je bez kucanja i s treskom zatvorila vrata.
