Stajala je mirno, u senci vrta, sa napola pojedenom jabukom u ruci i gledala kako Hanter proračunato zavodi njenu snahu. Opasan čovek, ponavljala je Stejsi u sebi. U njegovom nastupu nije bilo strasti, nije bilo čak ni požude. Zar to Leana ne vidi? Taj čovek je sve radio hladno i proračunato. Stejsi je uzdrhtala kada je Hanter svojim šapatom izazvao zadovoljan Leanin smeh.
„Trebalo bi da se vratim našim gostima” reče Leana sa tračkom brige u osmehu koji je uputila Hanteru.
„Već?”, reče Hanter, nastojeći da ovo zvuči uvređeno. Oslonjen na jedan od stubova trema, stajao je okrenut leđima. Visok i vitak.
Already a member? Log in here
