Dinja nije samo osvežavajuće letnje voće – ona je prava riznica hranljivih materija .Lekovitost dinje ne završava samo na njenom mesu. Njene semenke koje su potpuno jestive, sadrže proteine, vlakna i dragocene omega kiseline.
Jedna porcija dinje od 150 grama sadrži oko 53 kalorije, sa minimalnom količinom masti od svega 0,3 g, oko 13 g ugljenih hidrata i 1,5 g vlakana. Ovaj sočni plod pravi je izvor hranljivih materija – samo jedna porcija pokriva oko 30% dnevne potrebe za vitaminom A i čak 80% potrebne količine vitamina C.
Ova voćka je bogata antioksidansima kao što su kolin, zeaksantin i beta karoten, koji štite telo od brojnih bolesti – počev od obične prehlade, pa sve do ozbiljnih stanja poput kardiovaskularnih bolesti i nekih oblika raka. Pošto oko 90% njenog sastava čini voda, dinja je savršen izbor za hidrataciju organizma tokom vrelih letnjih dana.
Interesantno je da su i njene semenke izuzetno hranljive i potpuno jestive. One sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline u obliku alfa-linolenske kiseline, što dodatno doprinosi zdravstvenim prednostima ovog voća.
Lekovito delovanje dinje prepoznato je još od davnina i pokriva niz koristi za zdravlje:
Prvo, dinja je izuzetno korisna za zdravlje očiju. Sadrži hranljive materije kao što su beta karoten, iz kojeg telo proizvodi vitamin A, zatim vitamin C, lutein i zeaksantin. Ove supstance pomažu u očuvanju vida i štite od degenerativnih promena povezanim sa starenjem, poput katarakte.
Takođe, konzumacija dinje može doprineti smanjenju rizika od astme. Studije su pokazale da ljudi koji unose veće količine nutrijenata poput beta karotena, prisutnog u narandžastom i žutom voću i povrću (dinja, bundeva, šargarepa), imaju manju sklonost razvoju ove bolesti.
Još jedna važna prednost je njeno pozitivno dejstvo na krvni pritisak. Dinja sadrži kalijum, vlakna, vitamin C i kolin, koji zajedno doprinose zdravlju srca. Hrana bogata kalijumom pomaže organizmu da se oslobodi viška natrijuma, čime se smanjuje povišen krvni pritisak i olakšava rad bubrega.
Dinja je posebno cenjena i zbog blagotvornog uticaja na probavu. Lako je svarljiva i preporučuje se da se konzumira na prazan želudac, pre drugih obroka. Zahvaljujući prirodnim enzimima, ne opterećuje sistem za varenje i odličan je izbor za ljude sa osetljivim stomakom.
Među nutrijentima u dinji ističe se i kolin, koji ima važnu ulogu u očuvanju funkcija mozga i nervnog sistema. On doprinosi boljem snu, poboljšanju pamćenja i učenju, a takođe pomaže u očuvanju elastičnosti ćelijskih membrana i smanjenju hroničnih upala. Redovno konzumiranje dinje može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa i upalnih procesa u telu, čime se smanjuje rizik od stanja poput artritisa.
Konzumacija ovog voća ima i estetske prednosti – izuzetno je korisna za zdravlje kože i kose. Vitamin A, prisutan u dinji, esencijalan je za proizvodnju sebuma koji hidrira kožu i neguje kosu, dok vitamin C podstiče proizvodnju kolagena, čime koža ostaje elastična i zdrava.
Zanimljivo je da i semenke dinje imaju lekovita svojstva. Posebno se preporučuju osobama koje pate od bubrežnih tegoba, uključujući probleme sa bubrežnim kamencima. Osim toga, čaj od cveta dinje tradicionalno se koristi kao prirodni lek za olakšavanje iskašljavanja i smanjenje upala disajnih puteva.
Dinja se tako izdvaja kao izuzetno dragoceno voće, bogato vodom, vitaminima, mineralima i antioksidansima. Njeno redovno uvrštavanje u ishranu može doneti brojne koristi – od poboljšanja opšteg zdravlja, preko jačanja imuniteta, pa sve do očuvanja lepote i vitalnosti tela.
