in

Joanna Brandon, Pozdravi me, ljubavi

— Visok je. Ima talasastu crnu kosu i oštre crte lica. Nekim ženama sigurno bi bio veoma privlačan, ali po mom mišljenju suviše je samouveren, suviše arogantan i suviše zapovednički nastrojen.
Džini sleže ramenima i dodade:
— Na neki uređen način gleda u tebe onim svojim čudnim sivim očima da se pitaš da li te je celu prozreo.
— Visok, crn i zgodan, šta kažeš? — Samantina vizija malog čoveka s naočarima odmah je iščezla.
Bila je tako zauzeta preturanjem papira da nije ni zapazila sanjaliački pogled svoje prijateljice. Radosno usliknu kada je konačno pronašla papir koji je tražila. Stavi ga na pokrivenu pisaću mašinu, da se ne izgubi.


Učlani se da bi vidio ostatak.

Uloguj seUčlani se
Already a member? Log in here

Na tajnom zadatku

Dayana Evans: Igra sudbine