U današnjem članku vam prenosimo stručno mišljenje koju hranu da ne konzumirate ako imate masnu jetru.Masna jetra dolazi isključivo od nezdrave hrane pa stoga moramo obratiti pažnju na svoje životne navike.
Masna jetra, nekada usko povezana s prekomernom konzumacijom alkohola, sve češće pogađa i one koji uopšte ne piju. Ova bolest, poznata kao nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD), najčešće se razvija kao posledica nezdrave ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti. Iako je široko rasprostranjena, veliki broj ljudi koji boluju od nje nisu ni svesni svog zdravstvenog stanja, što je dodatni razlog za zabrinutost.
Prema rečima doktora Šivama Jošija, specijalizanta interne medicine iz bolnice u Nju Delhiju, osim vežbanja i procesa mršavljenja, ključnu ulogu u lečenju i ublažavanju masne jetre ima pravilan izbor namirnica. On naglašava da je jetra izuzetno osetljiv organ, koji direktno reaguje na ono što unosimo u organizam. Male, svakodnevne greške u ishrani – iako možda ne deluju ozbiljno u trenutku – mogu dugoročno izazvati nakupljanje masti i upalu jetre.
Jedna od najštetnijih navika jeste redovno konzumiranje zaslađenih pića. Mnogi potcenjuju uticaj samo jedne limenke gaziranog napitka dnevno, ali upravo takva pića, naročito ona koja sadrže fruktozno-glukozni sirup, znatno doprinose stvaranju masti u jetri. Jetra koristi fruktozu kao izvor energije, ali kada je količina u telu prekomerna, ona se pretvara u masnoću. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da unos dodatih šećera ne prelazi 10% ukupnih dnevnih kalorija, a kod osoba koje već imaju oštećenje jetre – taj procenat bi trebalo da bude upola manji. To znači da osoba koja unosi 2.000 kalorija dnevno ne bi trebalo da unosi više od 50 grama šećera, dok bi idealna količina bila čak ispod 25 grama.
Drugi veliki problem predstavlja industrijski prerađena hrana. Grickalice poput čipsa, mesni proizvodi iz marketa, instant supe i gotova jela, puni su aditiva, veštačkih aroma, soli i konzervansa. Takve supstance negativno utiču na insulinsku osetljivost organizma i mogu izazvati stalnu, blagu upalu u telu. Ujedno, upravo insulinska rezistencija se smatra jednim od glavnih uzroka masne jetre, pa je eliminacija ovakve hrane iz ishrane od velikog značaja.
Takođe, osobe koje često jedu prženu hranu, konzumiraju crveno meso, punomasne mlečne proizvode, kao što su sirevi, pavlaka ili puter, dodatno opterećuju svoju jetru. Ove namirnice su bogate zasićenim mastima, koje pogoršavaju stanje jetre i izazivaju dodatni stres. Hrana koja je pripremljena u starom ulju, kao i ona koja sadrži trans masti, ima još štetniji efekat. Povremeno konzumiranje ovakvih namirnica možda neće odmah izazvati vidljive simptome, ali dugoročno posmatrano – povećava rizik od komplikacija.
Još jedna česta greška je preterana upotreba biljnih ulja u ishrani, posebno onih koji su bogati omega-6 masnim kiselinama, kao što su sojino, suncokretovo i kukuruzno ulje. Iako ova ulja nisu štetna sama po sebi, njihova prekomerna konzumacija, naročito bez odgovarajuće ravnoteže sa omega-3 masnim kiselinama, može izazvati oksidativni stres i upalne procese u organizmu.
I na kraju, možda i najpotcenjeniji faktor – nedovoljan unos vlakana. Vlakna, koja dolaze iz voća, povrća, integralnih žitarica i izvora zdravih masti poput orašastih plodova, semenki i masne ribe, imaju ključnu ulogu u detoksikaciji tela. Ona pomažu organizmu da se oslobodi viška masnoće i toksina, dok antioksidansi iz svežih namirnica imaju sposobnost da štite ćelije jetre od oštećenja. Vlakna se mogu posmatrati kao prirodni “čistači” unutrašnjih organa, koji svakodnevno doprinose boljem funkcionisanju tela.
Na osnovu svega navedenog, jasno je da promena ishrane nije samo pomoćna mera, već osnovni stub oporavka kod osoba koje se bore sa masnom jetrom. Uklanjanje štetnih navika i uvođenje zdravih prehrambenih izbora mogu značajno doprineti regeneraciji jetre i ukupnom zdravlju.
