Kamen i svila

Featured image

Noge su joj klecnule kada se prvi put susrela sa tim mračnim, prodornim pogledom. Da li su mu oči crne, proletelo joj je kroz glavu. Negde u daljini čula je Doni kako živo razgovara sa tim muškarcem i nešto objašnjava mlatarajući rukama. Ona sama nije mogla da se pomakne sa mesta, niti da se koncentriše na konverzaciju. Mislila je o tome kako je u prirodi daleko muževniji i privlačhiji nego na fotografijama koje je videla. Njegovo čvrsto, mišićavo i atletski građeno telo vesto je prikriveno iza dobro skrojenog, skupog odela, očito šivenog po meri. Bio je za glavu viši od Sare, koja je sve detalje registrovala samo delićem mozga, ali nikako i dalje nije mogla da uhvati tok Dorinih reči. Na kraju se ipak pribrala, obraćajući mu se.

– Gospodine Luis, ja sam Sara Beker i sasvim dobro se snalazim sa govorom, samo mi to Dora ne dozvoljava.

Dok je govorila prišla je bliže i pružila svoju nežnu rukum sada već sigurnija u sebe. Dlan joj se žario od tog nevinog rukovanja. Po njegovom čvrstom i jakom stisku zaključi da on ne voli nesigurne žene i ljude uopšte, već samo one koji čvrsto stoje na zemlji i tačno znaju šta hoće kao i on sam. Nastavljala je sigurnijim glasom.

– Ona je kao vodenični mlin ako joj to dozvolite.

– U tome se u potpunosti slažem sa vama. Nadam se da će i u buduće biti tako, jer jedino tako ćemo moći sarađivati uspešno. – Danijel nije imao dlake na jeziku, a ni vremena za gubljenje. – Moja sekretarica će vas uvesti u posao i detalje koje zahlevam i očekujem da izvršavate. Obećala je da će ostati do kraja nedelje sa vama. Znam daje to kratak rok, ali ćete se morati uklopiti u naš način poslovanja. – Ništa ne brinite, gospodine Luis, brzo učim i uklapam se.

– Videćemo. Za sada mi niste potrebni, zvaću ako nešto zatreba. Tebi Doro dugujem zahvalnost – ironično je nastavio – što si mi pomogla da nađem sekretaricu. Ostajem tvoj dužnik. Ćutale su obe dok su izlazile iz kancelarije, svaka sa svojim mislima.

– Saro, divno si izvela ono sa ćutanjem i preplašenim pogledom dok ste se upoznavali. Kao da si ga prvi put videia, a sigurna sam da si dobro proučila sve fotografije koje sam ti pronašla.

– Da, divno sam to odglumila. Pitam se samo zašto nisam upisala glumačku akademiju.

– Nije priznala daje stajala paralisana, potpuno očarana prizorom pred sobom, diveći se tom ljudskom telu.

– Sada me ostavi! Rat počinje, a i moram da pošteno zaradim svoju platu za koju i ne znam kolika je. Idi sad, u naš prekrasni, pitomi stančić i uživaj odmarajući se. Ja ću raditi za ostvarenje naših ciljeva i teorija.


 

Cijeli roman “Kamen i svila”

 

No Responses

  1. Nepoznato 02.12.2016

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.