Vitka devojka srednje visine obučena u sivi kaputić i jednostavne pantalone, užurbano je izašla iz malog, polovnog, narandžastog automobila i gotovo potrčala prema kapiji monumentalne zgrade čije su prozore zaklanjali visoko stari platani. Den Brcdli se osmehnuo i ubrzao korak pomislivši kako u monotonoj životnoj svakodnevnici ipak postoje neka mala, lepa uzbuđenja. Ta velika žuta zgrada bila je srednja škola Dikens u kojoj je on već pet godina radio kao profesor istorije. tako da je napamet znao svaku učionicu, hodnik ili prozor. Ali dcvojka u sivom, sa blistavom dugom kosom boje lešnika vezanom u rep bila je nešto novo i izuzetno zanimljivo. Slatko i ljupko plavooko uzbuđenje koje je ulepšavalo svakodnevnu rutinu.
Katrin Dorcn, dvadeset sedmogodišnja Parižanka, na početku godine bila je primljena u školu Dikens kao nastavnica francuskog. Njena pojava osvojila je Dena na prvi pogled. Naime, Katrin ne samo da je imala sve ono što je po njegovom mišljenju jedna žena trebala da ima. već je bila naprosto neodoljiva. Bez obzira što sebe nikada nije mogao nazvati Kazanovom. trideset dvogodišnji Den imao je dovoljno iskustva sa ženama da bi se ubilo čemu prevario, lako svojom jednostavnom odećom nije pokušavala ništa da istakne. Katrin je imala savršenu figuru, lepo oblikovana ramena, nevelike, ali uzbudljivo zaobljene grudi, fino oblikovane noge i tanak struk.. Crte lica bile su joj pravilne, a srcolika. puna i lepo oblikovana gornja usna delovala je neodoljivo uzbudljivo. Zbog tog detalja, ali i sanjalačke izmaglice koju bi ponekad ugledao u njenom pogledu, Den je verovao da u toj maloj Parižanki spava neočekivana strast koja se lako može probuditi….
Da li bi on mogao da bude taj? Nije spadao u one muškarce koji napadaju iz zasede. tako reći na prepad. U stvari, bilo mu je jasno da takva taktika ne bi prošla kod Katrin Doren. Bilo bi mnogo bolje da joj se najpre približi drugarski, odnosno kao kolega koji joj je bio blizak po godinama. Tako je i postupio i po sopstvenom mišljenju, nije pogrešio. Bio je diskretan, ali uporan, tako da su se sada, šest meseci posle devojčinog dolaska u školu Dikens. on i Katrin već prilično zbližili.
Naime, nekoliko puta su izašli zajedno, ali to nikada nije bio sastanak u pravom smislu reči. već izlazak u društvu nekoliko mladih kolega i koleginica koji su takode radili u školi. Zapravo, svi nisu odmah bili spremni da prihvate Katrin Doren u svoj krug, ma koliko ona bila prijatna i simpatična. Ljudi su bili zatvoreni u čaure svojih navika i svako ko bi došao u školu Dikens kao novajlija morao je da prođe određen period testiranja pre nego što bi ga prihvatili. Den se zato maksimalno potrudio da olakša svojoj koleginici tu uobičajenu adaptaciju, nastojao je da je što pre uvede u društvo i nadao se da će tako nešto ona umeti da ceni. Pored toga, u bezbroj svakodnevnih prilika uvek joj je bio na usluzi, uopšte ne prikrivajući da lepoj pridošlici posvećuje naročitu pažnju.
Iako su ga već svi u zbornici pomalo zadirkivali, još uvek je oklevao da preduzme nešto konkretno. Katrin je prema njemu uvek bila krajnje ljubazna, ali ni on sam nije mogao da bude siguran ima li u toj prijateljskoj naklonosti ženskog interesovanja ili su u pitanju samo drugarske simpatije.
