– Gospodine Spenser, stigla je nova učiteljica – rekao je nekome, a Ejpril preko njega nije mogla da vidi ništa.
– Tako brzo? – čuo se začuđeni glas. – Neka uđe.
Hektor je propustio pored sebe i Ejpril se našla u prijatno zagrejanoj, velikoj prostoriji. Za stolom je sedeo mlađi muškarac koji se ispitivački zagledao u nju.
Pročistila je grlo pre nego što je rekla:
– Dobar dan. Ja sam Ejpril Blekstoun, nova učiteljica.
– Sedite gospođice Blekstoun – pokazao joj je rukom na udobne fotelje koje su se nalazile ispred njegovog stola. – Ja sam Džejms Spenser, lični sekretar markiza od Kolčestera. – Ko vas šalje? – upitao je kada je sela.
– Oprostite, – Ejpril se malo pridigla i izvadila papire iz džepa, a onda mu pružila onaj sa preporukom agencije – gospođa Doroteja Maršal vam je poslala ovo.
Kratko je pogledao papir, a onda ga odložio na sto. – Dobro, pretpostavljam da možete da počnete odmah.
– Ako i vama to odgovara. Ja sam iz Londona i nije mi zgodno da se ponovo vraćam.
– Naravno da nam odgovara. Ledi Alisija je skoro deset dana bez učiteljice, iako nemate iskustva u tom poslu, možete da pokušate. Ovde piše da imate dobro obrazovanje, pa pretpostavljam da znate odakle da počnete.
Ejpril je nekoliko trenutaka gledala svog sagovornika. Nije odavao ništa osim učtivosti, ali je ispod površine osetila neku nervozu. Pitala se zašto je tako? Razgovor je tekao neočekivano glatko pa nije bilo razloga da se tako oseća u njenom prisustvu.
– Pre svega bih volela da upoznam učenicu – polako je rekla. – Istina je da nemam iskustva, ali se odlično sećam redosleda gradiva kada sam bila u školi. Spremna sam da korigujem sve za šta mislim da neće dobro uticati na dete njenih godina. Pretpostavljam da vi imate određene zahteve po pitanju predmeta.
Already a member? Log in here
