Melisa je želela negde da ode, ali joj je bilo sasvim svejedno gde će to biti. Nije znala zašto je predložila baš Bahamska ostrva i Dominikanu, verovatno samo da bi se usprotivila majci i da bi se usvojio njen predlog, mada ni Mediteran nije bio loš i čak se pokajala što majka nije pokušala da istraje u svojoj nameri, nego je prihvatila njenu odluku.
Trebao joj je odmor nakon učenja. Želela je da dugo spava, lenčari, uživa u suncu.
Ona je bila predana svojim obavezama, klasičan „štreber“ kako je volela u šali da kaže tako da dok je učila i pripremala ispite bez problema je sedela svakog dana nad knjigom po petnaest sati i više, bez odmora i relaksacije.
Većina njenih drugarica nisu imale njenu ambiciju tako da su ispite polagale mnogo sporije i učile mnogo manje. One su imale vremena i da izlaze jer nisu htele da se lišavaju lepote studentskog života.
Za razliku od njih Melisa nikada nije mogla tako da se organizuje, nego kada je učila za sve drugo nije imala vremena. Znala je da kaže kako nije sposobna za više poslova istovremeno, te kada uči ona samo uči, a kada se odmara i zabavlja, ne razmišlja o učenju.
Plemeniti vitez
