Krunska odluka

Jači nalet vetra je učinio da mnoštvo požutelog lišća sa velikog platana odjednom padne na zemlju. Betonska staza je začas postala prekrivena tepihom od lišća, preovlađujuće zlatne boje. Travnati delovi parka su još uvek odisali zelenilom, ali je bilo izvesno da će se i oni uskoro preodenuti u
boje jeseni.
Dan je postajao sve kraći, temperatura sve niža, kiše su padale sve češće. Jesen se, tog oktobra, na Istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država, prikazivala u svoj svojoj osobenosti.
Dženi Marsalis je, stojeći ispred prozora, zamišljeno posmatrala kako se jesen šepurila u parku, kako je moćno potiskivala sve tekovine leta. Žalila je što su, bar za tu godinu, neumitno prošli topli i sunčani dani, i smenili ih prohladni i kišoviti. Ipak, lako se mirila sa fenomenom promene. Odavno je naučila da prihvata nužnosti večite promene, večitog kretanja, kao osnovnog prirodnog zakona. Naučila je da se nosi sa preokretima u svom životu, ma koliko oni neočekivani bili.
Jedna nova situacija u njenom životu ju je navodila da krene da razmišlja o još jednom fenomenu, kojeg do tada nije imala prilike da iskusi, fenomenu žrtvovanja.
Pre nego što se sama našla na svojevrsnom iskušenju, na teškom životnom ispitu, Dženi je gajila najdublje poštovanje prema požrtvovanim ljudima, koji su zanemarivali sebe u ime drugih. Divila im se, ali nije smatrala da poseduje potencijale za velike podvige, za krajnju nesebičnost.

Bila je veoma pažljiva, odgovorna i obzirna prema drugima, odgovarala je na tuđe pozive u pomoć, ali se nikome nije do kraja posvećivala, nikome nije davala celu sebe.
Zahvaljujući odrastanju u harmoničnom porodičnom okruženju, kroz detinjstvo i tinejdžersko doba je prošla bez problema i trauma. Kada je postala samostalna nastavila je da živi lagodno i neusiljeno, bila je jedna od retkih osoba iz svog okruženja koja nije morala da se bori sa demonima iz prošlosti, koja nije nosila okove oko nogu bilo koje vrste. Imala je sve vreme za sebe, mogla je da se obrazuje, da putuje, druži se, i da čini sve što joj je bilo po volji. Niko nije trpeo zbog toga što je ona imala maksimalnu slobodu da se organizuje onako kako joj je najviše odgovaralo.
Zato je Dženi verovala kako, previše naviknuta na život bez obaveza prema drugima, nije u stanju da se posveti nekome, da mu se podredi, da pronađe najviši smisao u tome.
Medutim, splet okolnosti ju je naveo da otkrije nesludenu snagu u sebi, i odlučnost za koju je bila potrebna muška hrabrost. Otkrila je da je sposobna da podnese žrtvu u ime tuđe sreće, u ime tuđeg života. Iako njena humanost nikada nije bila stavljana pod sumnju, sada je bila dovedena u
priliku da se prikaže na delu.
Iz duboke zamišljenosti, Dženi je u stvarnost vratio zvuk otvaranja vrata. Lagano je okrenula glavu prema svojoj koleginici, Fejt Nortam koja je, ulazeći u prostoriju, slikovito prevrnula očima.
– Konačno su svi zaspali! – Fejt je glasno odahnula.
– Uh, ovo mi je najlepši deo dana!
– Zar je i Endi Barton zaspao? – interesovala se Dženi, izvijajući usne u blagi osmeh.

Cijeli roman “Krunska odluka”