Počela je da razmišlja o sebi i svom životu.
Verovatno zbog čestih razgovora sa poznanicima i iznenađenog pogleda u njihovim očima kada bi rekla da je sama i da nema momka, počela je da zamišlja muškarca kakvog bi volela pored sebe.
Znala je odavno kakve bi on moralne osobine morao da ima, a sada joj se kao neki blesak javljao i njegov lik.
Zamišljala je nekog visokog, tamnoputog i lepo građenog muškarca, a ni u jednom trenutku nije pomislila šta bi volela da on radi. Čak joj se činilo veoma privlačnim da je neki sportista ili nešto sasvim suprotno od njenog zanimanja, kako bi ih upravo različita interesovanja terala da prodube svoja i nametala dinamiku odnosa.
Nekako u isto je vreme i njena baka vodila sličan razgovor, ali o konkretnom muškarcu.
-Ako ti misliš da je to pametno Stenli, ja ću te podržati – promrmljala je tiho ne baš čistog srca, jer su joj se mnoga pitanja i sumnje motale po glavi.
-Ja sam upoznala Antonija – ubacila je Margaret koja se pre desetak dana vratila iz Italije.
Stenli i ona su imali dobar i skaladan brak, ali kako nisu imali dece ona je par puta godišnje znala da ode nekuda na desetak dana kako bi se odmorila. Najčešće je odlazila u Italiju ili Grčku da bi uživala u toploti i suncu što je prijalo njenoj reumi, a u ostale delove sveta je odlazila samo sa suprugom za vreme njegovog odmora.
-I?
-Oduševljena sam.
-Lep?
-Naravno – uskliknula je Margaret oduševljeno. – Crnpurast, sa tamnim očima, lepo razvijen kao neki atleta. Ah, njih dvoje će biti jako lep par.
